Za kukuruz (Zea mays) se kaže da je "zlatno zrno", lako svarljiv i hranljiv sa biološki vrednim sastojcima. Odličan je izvor gradivnih materija. Jela od kukuruza su ukusna i zdrava u skoro svim oblicima i kombinacijama. 100 g ima 380 kalorija, a kukuruzno brašno 368 kalorija. Dobar je izvor skroba, biljnih proteina, složenih šećera i folata. Sadrži: 12,7% vode, 10% proteina, 73% ugljenih hidrata, 4,3% masti, 1,3% mineralnih materija i 2,3% celuloze.

Zrno kukuruza ima najveću klicu koja sadrži najveći deo masti i šećera. Od nje se proizvodi ulje visokog kvaliteta, bogato je vitaminom A, C i E (vitamin plodnosti), nezasićenim masnim kiselinama – linolnom i linolenskom, fitosterinima i fitohormonima. Ulje se preporučuje kao lek kod progresivne staračke ateroskleroze (smanjuje nivo holesterola). Dovoljno je da se svakodnevno koristi 20 g ulja kao dodatak redovnoj ishrani kroz nekoliko meseci.

Najvažnije sorte kukuruza (Zea mays) su:

- Zuban (Z.m. indentata) – važnije sorte su rumski, šidski, vukovarski i dr.;

- Tvrdunac (Z.m. indurata) – važnije sorte su osmak žuti, banatski žuti, beli osmak i dr.);

- Šećerac (Z.m. saccharata);

- Kokičar (Z.m. everta) i

- Meki skrobnati (Z.m. amylacea).

Za ljudsku ishranu se koristi kukuruz tvrdunac, šećerac i kokičar, a meki za ishranu stoke.



Kukuruz tvrdunac (Zea mays indurata)

Hranljiva, energetska i biološka vrednost slična je ostalim žitaricama. 100 g kukuruza sadrži oko 380 kalorija. Najznačajnija vrsta kukuruza za ishranu ljudi je tvrdunac, koji može biti žute, bele pa čak i crne boje. Ova vrsta kukuruza sadrži više proteina u odnosu na druge vrste kukuruza. Poznat je po bogatom sadržaju ugljenih hidrata 73% (posebno skroba), proteina (bez glutena) 10% (nešto niže biološke vrednosti) i masti 4,3% koji su odličan energetski materijal, kao i 2,3% celuloze. Sadrži 1,3% mineralnih materija (najviše fosfora, kalijuma i magnezijuma, gvožđa u tragovima) i vitamine: E, karotin (provitamina A), vitamine grupe B i drugih sastojaka. Žuti kukuruz ima više vitamina A nego beli.


Iz skroba se dobija grožđani šećer odličnog kvaliteta. Mlevenjem kukuruza dobijaju se različiti mlinski proizvodi: finim mlevenjem dobija se brašno (belo ili žuto), grubim mlevenjem kukuruzni griz, palenta ili prekrupa. Posebnom preradom dobijaju se kukuruzne pahuljice (korn­fleks). Jela od kukuruza su ukusna, zdrava i lako svarljiva. Podseća na povrće, hranljiv je za srce i krvni sistem, pomaže zdravlju zuba. Ova vrsta kuruza preporučuje se u kombinaciji sa mahunastim povrćem, mlekom ili sa premazom maslaca od kikirikija. Daje mnogo energije. Najukusniji je mlad, kuvan ili pečen na žaru. Kukuruz oskudeva u dvema aminokiselinama, lizinu i triptofanu, pa ga treba (da bi proteini bili kompletni) kombinovati sa mahunarkama.


Lekovita svojstva: pospešuje apetit, poboljšava seksualne slabosti, lučenje žuči, snižava šećer u krvi, sprečava formiranje kamena u bešici, otklanja smetnje u mokrenju, smanjuje rizik od raka dojke i prostate, koristi kod srčanih oboljenja. Ulje od kukuruznih klica snižava nivo holesterola u krvi. Tokom termičke obrade (kuvanja) aktiviraju se antioksidativni molekuli i na taj način štite organizam od raka. Dok se kukuruz kuva (ili peče) oslobađa se ferulička kiselina kojoj se pripisuju antikancerogene osobine. Ovo antioksidativno delovanje raste proporcionalno vremenu obrade.

Kontraindikacije kukuruza: kod nekih osetljivih osoba dovodi do odložene alergije koja se ispoljava hroničnim umorom, depresijom, psihičkom napetosti, artritisom…



Kukuruz šećerac (Zea mays saccharata)

Pripada posebnoj podvrsti kukuruza koju karaktereše veliki sadržaj šećera. Po hranljivoj vrednosti sličan je ostalim žitaricama. 100 g jestivog dela ima 81 kaloriju. Kukuruz šećerac sadrži: proteine (2,89%), šećera (glukoze 1,02%), skroba (15,12%), celuloze (0,49%), mineralne soli (kalcijum, fosfor, gvožđe, kalijum, malo cinka i bakra), vitamine (A, B1, B2, B6, PP, D i E). Posebno je bogat jednostavnim šećerima.


Utvrđeno je da kukuruz ima skoro dva puta veće antioksidantno dejstvo od jabuke. Nakon berbe stajanjem brzo gubi na kvalitetu. Koristi se u svežem i konzervisanom stanju kao kuvano zrno ili kuvani klip u mlečno voštanoj zrelosti. Upotrebljava se na isti način kao žitarice ili povrće za kuvanje i pečenje, za supe, varivo ili salate, deserte i kao samostalno jelo. Za kuvanje je najbolji svež kada se na klipovima svila osuši. Spoljašnje listove otkinuti i tako neoljušten u klipu kuvati u malo osoljene vode. Za decu je poslastica, za mlade izvor snage, za starije održavanje linije a za vegetarijance bolje hrane nema. Deluje umirujuće, hladi, donosi vlažnost.



Tekst preuzet sa http://www.bezgluten.net/