Bulgur je žitarica koja se dobija iz nekoliko različitih vrsta pšenice , najčešće iz durum pšenice . Dobija se procesom navodnjavanja pšenice koja se zatim suši ili peče ( sunce ili rerna ) i onda se mrvi , lomi čime se dobiju male smeđe granule nepravilnog oblika ; napola skuvana , osušena i zdrobljena pšenica.


Ako živite brzim životnim tempom bulgur je žitarica za vas . Jedinstven način obrade pšenice kojom se dobija bulgur čini ga jednostavnim za pripremu poput pirinča , a zdravstvene prednosti su brojne .


Bulgur se svrstava u žitarice jer se tokom obrade uklanja samo mali deo omotača . O žitaricama se puno govori i brojna ispitivanja potvrđuju njihovu "zdravu reputaciju" . Dijetetičari savetuju da bi pola obroka od žitarica dnevno trebalo biti iz celog zrna . Umesto uobičajene integralne testenine ili crnog hleba , ishranu možete "začiniti" i pomalo egzotičnim bulgurom .


Konzumiranjem bulgura i ostalih žitarica doprinosi se smanjenju ukupnog holesterola , LDL holesterola , triglicerida i nivo insulina čime se smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Ženama u menopauzi sa visokim holesterolom , visokim pritiskom i drugim simptomima kardiovaskularnih bolesti preporučuje se 6 obroka žitarica nedeljno jer se ovakvom ishranom usporava razvoj ateroskleroze i stenoze. Za poređenje dijetalna vlakna iz vocća povrcća i rafinisanih namirnica nisu pokazala ovaj specifičan učinak.


Konzumiranje bulgura ženama može pomocći i u održavanju vitke linije . Studija objavljena u "Journal of the American College of Nutrition" otkriva da žene koje konzumiraju najmanje jedan obrok žitarica dnevno imaju značajno niži indeks telesne mase ( BMI ) i manji obim struka .







Poslednja istraživanja snažno pokazuju uticaj konzumiranja integralnih žitarica na smanjenje rizika od pojave rezistencije na insulin što može dovesti do dijabetesa tipa 2 i metaboličkog sindroma koji takođe može dovesti do dijabetesa tipa 2 , ali i kardiovaskularnih bolesti . Uopšteno se smatra da hrana sa nižim glikemijskim indeksom poboljšava osetljivost insulina , međutim utvrđeno je da je glikemijski indeks hleba od integralnih žitarica identičan belom hlebu , a ipak podstiče osetljivost insulina . Istraživači iz Patok Laboratorija u San Dijegu u Kaliforniji učinak pripisuju magnezijumu kojeg u bulgur ima u značajnoj količini .



Mediteranska ishrana je izuzetno kvalitetan oblik ishrane . Sastavni deo su i žitarice . U uvodu naučnog časopisa American Journal of Clinical Nutrition raspravljalo se o uticaju žitarica u okviru mediteranske ishrane na smanjenje upala . Pokazalo se da žitarice doprinose snižavanju upalnih markera kao što su na primer homocistein i C – reaktivni protein . Markeri za upalno stanje doprinose srčanim bolestima , osteoporozi , kognitivnim bolestima , Alchaimer i dijabetesu tipa 2.


Ishrana bogata dijetalnim vlaknima doprinosi smanjenoj pojavi kamena u žuči . Mehanizam zaštite se objašnjava tako što se ubrzava prolazak sadržaja kroz creva , redukuje izlučivanje žučne kiseline , pojačava insulin i snižava trigliceride .


Istraživanja o uticaju celih žitarica na redukovanje rizika od pojave raka su pokazala mešovite rezultate. Deo studija potvrđuje , a deo ne . Jedna studija je pokazala da omotač pšenice sadrži materije koje podstiču zaštitu debelog creva od raka jer pomaže u procesu redukovanja koncentracije žučnih kiselina i bakterijskih enzima u stolici . Cele žitarice su izvor lignana fitohemikalija koji pomaže u redukovanju rizika od pojave raka dojke i drugih oblika raka vezanih uz hormone .


Manje poznata činjenica je da žitarice poseduju snažna antioksidativna svojstva koja su podjednaka , a u nekim slučajevima i vecća od vocća ili povrcća . Fenoli su jedan primer dobro istraženih fitohemikalija koji se u žitaricama nalaze vezani u ćelijskim zidovima , a oslobađaju se u procesu varenja . Antioksidant učinak žitarica pridaje se upravo celovitosti i sinergistički delovanju svih nutrijenata u žitarici , jer se najvecći deo fenola nalazi u klici i omotaču .





Tekst preuzet sa coolinarika.com/