Jedna od najznačajnih osobina industrijske konoplje je i sposobnost fitoremedijacije – čišćenja i regeneracije zemljišta od radioaktivne kontaminacije i posledica poplava. Ovo je naročito značajno ako uzmemo u obzir da je pre petnaest godina Srbija tokom NATO bombardovanja bila izložena kontaminaciji osiromašenim uranijumom, a ove godine i katastrofalnim poplavama.


Konoplja u Černobilu

Posle nuklearne havarije elektrane u Černobilu posledice radiokativnosti osećale su se i na udaljenosti većoj od 100 kilometara od mesta nesreće. Kada je na zahtev sovjetske vlade Međunarodna agencija za atomsku energiju sprovela istraživanje posledica, među najznačajnijim je bila kontminacija zemljišta, biljaka i životinja radioaktivnim emisijama i teškim metalima. Pošto je postojao visok rizik od kontaminacije prehrambenog lanca, naročito gljiva i bobičastog voća, u kojem radioaktivnost može da se održi i decenijama, napravljen je plan za čišćenje zemljišta od kontaminacije pomoću zelenih biljki. Dr. Ilja Ruskin sa univerziteta Rutgers je ovu metodu nazvao fitoremedijacija.

Fitoremedijacija je sposobnost nekih biljnih vrsta da pomoću svog korenskog sistema izvlače iz zemljišta štetne materije, skupljaju ih u svom tkivu, a da pri tome same ne budu oštećene. Na ovaj način se zemljište i podzemne vode čiste od kontaminacije ili se nivo kontaminacije značajno snižava.

Poljski naučnici su 1995. godine objavili kako konoplja ima visoki potencijal za akumulaciju teških metala iz zemljišta bez ikakvih posledica na rast, prinos i kvalitet vlakna.. Od 1998. je u svrhu fitoremedijacije na zemljište u okolini Černobila posejana industrijska konoplja. U ovom trenutku postoji inicijativa za fitoremedijaciju konopljom i zemljišta kontaminiranog radijacijom posle nuklearne havarije u Fukušimi.




Posle poplava, konoplja

Kako potvrđuje Dr. Tomaš Vanjek iz češke Akademije nauka, dugogodišnje istraživanje upotrebe industrijske konoplje za dekontaminaciju zemljišta je u potpunosti potvrdilo njenu efikasnost. Posebno pozitivni rezultati su postignuti u dekontaminaciji bivših površinskih kopova lignita.

Sem toga, što se sa uspehom može koristiti za fitokultivaciju zemljišta pogođenog poplavama, konoplja povećava i apsorpcioni kapacitet zemljišta i štiti ga od erozije – što znači da se planski dobro izabranim usevima konoplje ne samo oporavlja zemljište, već može služiti i kao prirodna zaštita pred poplavama.



Tekst preuzet sa http://www.kudelja.eu/