U svetu korišćenje lana u ljudskoj ishrani brzo raste zbog visokog sadržaja dijetetskih vlakana, omega-3 masnih kiselina i antikancerogenih lignana. Semenke lana imaju izuzetnu hranljivu vrednost i svestranu primenu, sadrži 38 - 45% ulja. Tradicionalni visoko linolenski lan ima smeđe seme, dok lan s manje od 5% linolenske kiseline (solin) ima žuto seme. Ulje uljanog lana je bogat izvor omega-3 masnih kiselina od kojih je najvažnija linolenska kiselina. Ovo je jedna od dve esencijalne masne kiseline koju ljudski organizam ne može da sintetiše, pa ju je nužno uključiti u svakodnevnu ishranu.


Hladnim presovanjem semena dobija se visoko -kvalitetno laneno ulje. Laneno ulje se koristi prvenstveno za tehničke svrhe, ali se upotrebljava i u ishrani. Pogače, kao nusproizvod u proizvodnje ulja, vredan su koncentrisani, proteinski sastojak stočne hrane, posebno za preživare. Celo seme rado jedu ptice, pa zato nalazi masovnu upotrebu kao komponenta u smesi semenja za ptičiji hranu. Kao lek koriste se seme, ulje, lanene pogače i lanena sluz - protiv kašlja, promuklosti, upale želudca, kamena u žuči i dr.


Seme uljanog lana u ishrani kokoši povećava količinu omega- 3 masnih kiselina u jajima.


Danas se lan uzgaja u dva pravca: za vlakno (predivo lan) i za seme (uljani lan). Obično se od lana za vlakno dobija i manja količina semena (kombinovana proizvodnja).


Uljani lan ne zahteva tla velike prirodne plodnosti. Dobro uspeva na tlu pogodnom za žitarice. Najbolje mu odgovaraju ilovasta tla koja dobro zadržavaju vlagu. Uopšteno za uzgoj uljanog lana najprikladnija su plodna, duboka, rahla i vlažna zemljišta, čista od korova.



Osnove tehnologije proizvodnje uljanog lana


Proizvodnja ove kulture je nešto teža od proizvodnje žitarica. Lan ne podnosi uzgoj u monokulturi jer dolazi do nakupljanja štetočina i bolesti, te štetnih bakterija i gljivica u tlu. Na istu se površinu može sejati svakih 6 - 7 godina. Odgovara mu svaka predkultura koja rano napušta zemlju i tako omogućava kvalitetnu obradu zemljišta. Najpovoljnije predkulture lanu su strne žitarice.


Osnovna i predsetvena obrada zemljišta obavljaju se po sistemu obrade za jare kulture. Za prinos semena od 2,5 t/ha lan treba 125 kg/ha N, 60 kg/ha P2O5 i 136 kg/ha K2O. Potreba za hranivima preciznije se može utvrditi na osnovu hemijske analize tla.


Za setvu treba odabrati sorte uljanog lana otporne na bolesti. Kod nas nema registrovanih sorata uljanog lana, već treba koristiti sorte koje se nalaze na EU sortnoj listi. Seme treba uvesti iz Francuske, Poljske ili drugih evropskih država gde se uzgaja uljani lan. Za setvu treba koristiti čisto i zdravo, deklarisano seme visoke klijavosti.


Setvu treba započeti kada je tlo umereno toplo i kad nema opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva. Optimalni rok setve lana je između 15. marta i 15. aprila. Kako bi u žetvi ostvarili optimalan sklop 600-650 biljaka/m2, treba zasejati 750-800 semenki po m2. Računa se da od posejanih semenki ostane do žetve, oko 75 - 80%. U ređem se sklopu stabljika bolje grana, ali je lan slabo konkurentan korovima. Količina semena za setvu iznosi 55 - 70 kg/ha, zavisno o krupnoći i upotrebnoj vrednosti semena. Lan se može sejati žitnom sejačicom ili sejačicom za sitnosemene kulture. Razmak između redova trebao bi biti 15-30 cm. Dubina setve na težim zemljištima iznosi 1-2 cm, a na lakšim 2 - 3 cm.


Pri kombajniranju je vrlo važno podesiti razmak između bubnja i podbubnja, kao i brzinu obrtaja bubnja da ne dođe do pucanja semena. Nakon kombajniranja seme treba očistiti od primesa i dosušiti. U našim ekološkim uslovima prinos semena uljanog lana najčešće iznosi 1,5-2,0 t/ha, maksimalno do 2,5 t/ha.



Suzbijanje korova i štetočina


Korovi koji često predstavljaju problem u usevu lana, mogu se uspešno suzbijati primenom herbicida. Rano uklanjanje korova je nužno kako bi eliminisali konkurenciju samom usevu. Međutim, mnogi širokolisni korovi čine ozbiljne probleme u usevu jer nemamo odgovarajući herbicid koji bi primenili odmah nakon setve, nego tek u vegetaciji kod visine lana 5-10cm. Najčešća štetočina lana kod nas je buvač, koji u kratkom vremenu može naneti velike štete mladom usevu lana. Buvač se pojavljuje čim izbiju mlade biljčice lana i u uslovima toplog i mirnog vremena njegova aktivnost dolazi do punog izražaja. Za suzbijanje ove štetočine treba koristiti dozvoljene insekticide.


Žetva uljanog lana vrši se žitnim kombajnom u tzv. punoj zrelosti, kada je seme potpuno zrelo i stabljika sa tobolcima poprimi smeđu boju. Puna zrelost nastupa kad se vlaga semena snizi ispod 14%.




Milan Pospišil prof. dr. sc.