Poljoprivreda postaje sve intenzivnija, pa se sve više gube fizičke karakteristike zemljišta. U modernom sistemu đubrenja, brine se o očuvanju fizičkih karakteristika zemljišta, koja će omogućiti pravilan rast korenovog sistema i kretanje vode i vazduha kroz zemljište.


Značajan deo svetske poljoprivredne proizvodnje obavlja se u aridnim i semiaridnim uslovima. U tim rejonima, temperatura, relativna vlaga i svetlost ubrzavaju produktivnost biljaka. Sa druge strane, voda je lošijeg kvaliteta i zemljišta su sve manje plodna i gube svoju strukturu. Jedan od značajnih problema je taj što poljoprivreda postaje sve intenzivnija, pa se sve više gube fizičke karakteristike zemljišta.


Tehnološka poboljšanja koja imaju za cilj da zemljište dovedu do nivoa boljeg iskoriščavanja vode, obično dovedu i do gubitka fizičkih osobina zemljišta. Kombinacija korišćenja teških mašina u polju i intenzivno navodnjavanje, može dovesti do ozbiljnih problema u degradaciji zemljišta. Osim upotrebe vode sa dosta natrijuma, neodgovarajuća upotreba đubriva i pesticida dovodi do osiromašenja zemljišta i to hemijskog i biološkog. Situacija se pogoršava uticajem klimatskih faktora (visoka temperatura, pljuskovi i dr). To dovodi do erozije, akumulacije soli i preterane mineralizacije. U slučaju intenzivne poljoprivrede, fizičke osobine zemljišta, odnosno njegova struktura, brzo se narušavaju.


Zemljišta, ponegde, tradicionalno dobijaju organsku materiju preko stajnjaka, ali ovi inputi mogu i negativno da utiču na izračunavanje hranljivosti supstrata i programa đubrenja. Organska materija se obično ne uključuje u program đubrenja. To je velika greška. U intenzivnoj poljoprivredi organska materija je neophodna za održavanje strukture zemljišta.


U modernom sistemu đubrenja, brine se o očuvanju fizičkih karakteristika zemljišta, koja će omogućiti pravilan rast korenovog sistema i kretanje vode i vazduha kroz zemljište. Najprostije rečeno, zemljište je običan transmiter hranljivog rastvora, koji se daje korenovom sistemu, ali je njegova struktura od izuzetnog značaja. Održanje te strukture je veoma bitno.



Da bi se to postiglo dobro je imati visok nivo humusa, kao i nivo mikro flore i faune u zemljištu. Ovo nisu najhitniji elementi zemljišta, jer se preko hranljivog rastvora dodaje niz hranljivih elemenata.


Intenzivna poljoprivreda obično ima problem s osiromašenim zemljištem, koje može biti veoma zbijeno, sa preteranim sadržajem soli i natrijuma, ili zaraženo raznim populacijama patogena. Poljoprivreda će zahtevati veliki tehnološki napredak, da bi se manje zavisilo od prirodnih izvora. Mora se zahtevati manji pritisak na njih i maksimizirati iskorišćavanje vode, hraniva i energije. To je slučaj pri proizvodnji bez zemlje u staklenicima.


Proizvođači, tradicionalno, održavaju strukturu sa masovnom inkorporacijom organske materije. Danas, ovo može biti nedovoljno, jer je ritam osiromašenja zemljišta brži od oporavka strukture, zasnovane na inkorporaciji organske materije. Kada je reč o zaštiti životne sredine, nije za preporuku korišćenje iste vrste organske materije. Na primer, organska materija koja se brzo mineralizuje imaće slab uticaj na formiranje humusa. Sa druge strane, mora se imati u vidu da oslobađanje hraniva iz organske materije zavisi od više spoljasnjih faktora: temperatura zemljišta, relativna vlažnost, mikroflora, mikrofauna, aeracija, prisustvo hraniva ili neki drugi faktor, koji ne utiče na zahtev biljaka, ali narušava program đubrenja.



Postoji nekoliko agronomskih tehnika koje mogu da se primene za pravilno upravljanje zemljištem:


• Inkorporacija međuuseva sa pripremom zemljišta (obično je to neka trava);
• Primena proizvoda koji pojačavaju razvoj korena;
• Primena proizvoda koji održavaju i poboljšavaju strukturu zemljišta, kao što su polihidrokarboksilne, fulvo i huminske kiseline;
• Konstantna upotreba kalcijuma, radi umanjenja negativnog efekta natrijuma;
• Adekvatan način primene đubriva, koji podrazumeva i primenu dovoljne količine vode;
• Izbegavati i nedovoljno i preterano navodnjavanje i curenje hranljivog rastvora;
• Štititi korisnu mikrofloru i faunu u zemljištu i koristiti preparate, koji pojačavaju njihov razvoj;
• Primeniti pravilan program đubrenja, koji uključuje monitoring i precizno doziranje hraniva za svaku fenološku fazu i sve edafske uslove terena.





Tekst preuzet sa http://www.newaginternational.com/