U glavne prouzrokovače šteta ratarskih kultura ubrajaju se prouzrokovači bolesti, štetočine i korovi. U svetu danas ima oko 5,5 milijardi ljudi. U 2025-oj godini biće 8,5 milijardi ljudi na zemljinoj kugli. Za ishranu ove populacije biće potrebno dvostruko više hrane nego danas. Najveći izazov 21 veka je poljoprivredna proizvodnja, koja treba da zadovolji potrebe ljudske populacije, što znači da eliminiše prouzrokovače i da rizik od pesticida po okruženje svede na minimum ili po mogućstvu ga isključi u sklopu mera integralne zaštite bilja. Prema podacima FAO, oko 1/2 letine se gubi zbog napada bolesti, štetočina i korova u polju, transportu, skladištenju i tokom obrade ili dorade. Ova količina hrane je ravna jednogodišnjoj proizvodnji u SAD.



Nematode kao prouzrokovači šteta i oboljenja

Nematode su veoma sitne valjkaste gliste, duge najviše 1-2 mm, te je za prepoznavanje potreban mikroskop ili binokular. Obično su končastog ili vretenastog oblika. U ratarstvu su najštetnije nematode iz familije Tylenchidae (stabljikina nematoda-Dithylenchus dipsaci), Pratylenchidae (korenove nematode-Prattylenchus spp.), Heterodera schachti; cistolika tačkasta nematoda-Heterodera punctata; korenove nematode – Melodogyne spp.) i Anguinidae(žitna nematoda- Anguina tritici).

Nematode napadaju nadzemne i podzemne organe biljaka i svrstavaju se u endo i ektoparazite. Ove parazitne glistice najčešće žive u unutrašnjosti biljnog tkiva, korena, rizoma, lukovica, stabala, cveta i plodova. Svojom ishranom i izlučevinama izazivaju deformacije na pojedinim delovima biljaka u vidu guka, gala, kovrdžanja i bora ili nabiranja površinskog bilja. Nalaze se u zemljištu, biljnim ostacima i biljkama. Po načinu ishrane svrstavaju se u polifagne štetočine, koje napadaju više vrsta ratarskih biljaka i ređe su vezane samo za jednu biljnu vrstu ( žitna nematoda). Obično se hrane biljnim sokovima i na biljkama izazivaju deformacije, usled čega dolazi do zaostajanja u porastu, kržljavosti, zbrčkanosti, sušenja, trulenja, raspadanja i uginjavanja biljaka u oazama ili na velikim prostranstvima.



Izgled oštećenja i štetnosti nematoda

Ratarske useve oštećuju razne nematode koje napadaju i nadzemne i podzemne organe biljaka. U polju su najčešće zastupljene mešane populacije od dve ili nekoliko vrsta nematoda, što često komplikuje identifikaciju vrste nematoda, izgled i veličinu oštećenja od pojedinačnih vrsti. Oštećenja od nematoda se zapažaju u mnogim usevima od setve do žetve i tokom skladištenja i dorade do naredne setve. Ispoljavaju se u vidu mnoštva uvelih i uginulih biljaka u polju ili trulih i raspadnutih reproduktivnih organa tokom dorade i skladištenja ( krtola, plod, rizom, zrno). Propadanja u polju su u početku na malom broju biljaka ili na manjem prostoru, koja potom postaju veća ili se uvećavaju oranjem i drljanjem i najčešće se šire uzduž i u pravcu redova. Zaraženi usevi su zakržljali, ispoljavaju simptome venenja, lišće gubi turgor i omlitavi na suncu. Kasnije ovo lišće ili cele biljke izumru.

Kolike su stvarne štete od nematoda kod nas? Ne znamo i proćiće još mnogo vremena, a da uopšte nećemo znati. Jedina konstatacija je da su nematode opasne i ekonomski značajne štetočine, pogotovo na lakim i peskovitim zemljištima. Nematode izazivaju velike rizike, pogotovu u vrtovima ili toplim lejama gde se gaji cveće i povrće, kao i na semenskim i intenzivnim ratarskim kulturama, koje se najčešće uzgajaju bez prostorne izolacije i rotacije odgovarajućih useva.



Biologija i razvoj nematoda

Nematode su oblika crva, dužine 0,5 mm, koje se mogu determinisati samo pod ručnom lupom ili binokularom. Imaju jeguljaste pokrete, pa se nazivaju jeguljice. Napadaju biljke na zaraženom zemljištu. Buše biljnu ćeliju pomoću sićušnog šupljeg stileta smeštenog u ustima i hrane se njenim sadržajem. Razmnožavanje se odigrava u biljci domaćinu. Uočavaju se značajne razlike između nematode korena, stabljičinih nematoda, lisnih nematoda, nematoda pupoljaka i nematoda koje formiraju gale.

Korenove cistolike nematode napadaju krompir (Heterodera rostochinensis ), šećernu repu (Heteroderaschachti), ovas (Heterodera avenae) i mnoge druge ratarske useve, pogotovo trava. Larve napadaju korenje u kome ženke uginjavaju i formiraju ciste u kojima su smeštena jaja. Ove ciste su veličine glave čioda, pri čemu menjaju boju tokom razvoja, od ljubičaste do braon. Svaka cista sadrži 200-400 jaja. Kada biljke sazru, ciste se smanje na korenu i na taj način zaražavaju zemljište. Na korenu nekih biljaka nalazi se nematoda pegavosti korena (Pratylenchus spp).

Repina nematoda (Heterodera schachtii Schmidt) se masovno razmnožava i razvija u kišovitim godinama na plodnijim zemljištima. Ženke su limunastog oblika, bele do bledo žute boje, duge oko 0,2 mm. Ciste su tamnosmeđe boje. Mužjaci su cilindričnog oblika, zmijolikih pokreta, dugi 1,3-1,6 mm. Ima 2-3 generacije godišnje. Prezimljuje u obliku cista, u kojima se nalazi 200-600 jaja. Optimalna temperatura za piljenje larvi je 25°C, koje se ubušuju i hrane korenčićima šećerne repe. U toku razvoja dolazi do diferencijacije plodova. Štete se uočavaju u drugoj polovini juna u vidu zastoja u porastu, bradatosti korena, propadanja biljaka i smanjenju prinosa korena 60-80% i šećera 1-2%. Predstavlja najštetniju nematodu na repi i spada u vodeće štetočine.

Krompirova nematoda (Heterodera rostochinensis Wr) ima dve generacije godišnje. Ciste su organi za konzerviranje i širenje. Cistenematode predstavljaju uginule ženke sa hitiniziranom kutikulom koja štiti jaja. Larve u proleće napuštaju ciste i ubušuju se u korenčiće klijanaca krompira. Larve imaju tri larvena stadijuma i formiraju ženke koje posle kopulacije sa mužjacima snesu mnoštvo jaja, loptastog su izgleda, duge 0,4-1,7 mm zlatno žute ili tamnosmeđe boje. Mužjaci su crvoliki, dugi 0,9-1,2 mm. Ciste su beličasto smeđe boje sa oko 100-200 jaja i često sačuvaju vitalnost i više od 10 godina.

Ovsena nematoda ( Heterodera avenae WOLLEN) je Cistna nematoda. Svaka cista sadrži 200-500 jaja. Piljenje se odigrava rano u proleće ili tokom jeseni u prisustvu vode. Ima jednu generaciju godišnje. Najčešće napada ozimu i jaru pšenicu, ovas, raž i ječam. Zaražena polja uočavaju se po cirkularnim zonama zakržljalih biljaka čiji je koren prekriven belim cistama.

Korenove endoparazitne nematode (Meloidogyne spp) imaju velik broj biljaka domaćina, formiraju guke ili gale na korenu i dugo se razvijaju samo na temperaturama iznad 20°C. Ozbiljna oštećenja izazivaju na usevima u tropima, subtropima i staklarama. Korenove nematode lucerke naseljavaju peskovito-ilovasta zemljišta. Razvijaju veliku brojnost populacija na lucerki, ali su štete na lucerki manje u odnosu na štete kod osetljivijih useva koji dolaze iza lucerke. Njihovu štetnost uvećaju fuzarioze i paraziti bakteriološke uvelosti. Mužjaci su crvoliki, a ženke kruškolike, duge oko 4 mm. Tokom godina razvija više generacija. Na optimalnoj temperaturi 25-30°C, razvoj jedne generacije traje 20-30 dana. Larve inficiraju samo meko biljno tkivo blizu vrha korena i izazivaju ćelijsku hipertrofiju i gale, što čini biljke lucerke ekstremno osetljivim na zemljišne temperature i mrazeve u zoni ishrane korena.

Stabljikina nematoda (Ditylenchus dipsaci Kuhn) izaziva oštećenja na raži, lukovima i detelinama. One ne obrazuju ciste ali mogu ostati žive kao larve u zemljištu.

Stabljikina krompirova nematoda (Ditylenchus dipsaci Filipjev) je polifagna vrsta. Izazivaju velike štete i propadanje biljaka ako je prisutno 8-10 nematoda po biljci. Održava se u ostacima cime i krtolama krompira. Ima 5-6 generacija godišnje. Kada biljke počnu da žute, venu i propadaju, odrasle larve prelaze na zdrave biljke. U krtolama se nalaze svi razvojni stadijumi i izazivaju pegavost i pucanje pokožice. Biljke zaražene ovom nematodom obrazuju nenormalna zadebljanja, gale, zadebljale peteljke su tvrde i lako lomljive.

Pšenična nematoda (Anguina tritici Steinb) je najštetnija nematoda pšenice. Larve se ubušuju u cvetove i razvijene klasove, transformišući ovarium u sićušnu galu koja sadrži nekoliko hiljada larvi. Ove gale se na sreću lako eliminišu pri doradi semena.



Integralne mere zaštite

Mere zaštite se svode na gajenje tolerantnih sorti, korišćenju antinematodnog plodoreda, đubrenja i suzbijanja korovskih biljaka domaćina nematoda. Hemijske mere suzbijanja izvode se primenom kontaktnih nematocida etoprosfosa, sistematičnih nematocida i insektonematocida adikarba, forata, foksima i karbofurana. Nemacur daje izvarendne rezultate u suzbijanju meloidogyne spp. i Heterodera spp.,ako se primeni pre setve ili sadnje sa inkorporacijom u zemljištu. U toku vegetacije mogu se koristiti Folidol E-605 i Systox , u intervalima aplikacije od 20 dana.

Kao najvažnije štetočine kukuruza smatraju se stabljikina nematoda ( Ditylenchus dipsaci) i nematoda pegavosti korena (Pratylenchus spp ), izazivajući hlorozu i zakržljalost biljaka. Na zaraženim parcelama zabranjuje se primena herbicida antrazina. Hemijsko suzbijanje izvodi u specijalnim slučajevima sa karbofuranom i etropropom kao kontraktim nematocidom, unošenjem u zemljište, neposredno pre ili zajedno sa setvom.

Jaku zarazu repine nematode čini prisustvo 20-50 cista u 100 g zemlje. Prva i osnovna mera zaštite je antinematocidni program u trajanju 6-8 godina, koji isključuje prisustvo biljaka iz familije Chenopodiaceae i Brassicacae. U plodored se obavezno uvode pšenica, raž, lucerka, detelina, grašak, kukuruz, suncokret, krompir i luk.

Primena nematocida je ekonomski neopravdana. Insekticidi na bazi karbofurana (Furadan), forata (Timet) i terbufosa (Counter), koji se koriste za zemljišne štetočine, poseduju izvesna nematocidna svojstva. Jedina prava mera zaštite krompira protiv Heterodera spp je plodored od 4-6 godina. Kritičan broj je 5-20 punih cista/20 kilograma krompira. Nematocidi na bazi dazometa, metama, metilizotila i tetrahlortiofena su efikasni, ali ekonomska primena u polju nije opravdana. Dazomet (Basamid granulat, 60 g/m2) je nematocid za suzbijanje cistolike krompirove nematode. Primenjuje se 45 dana pred sadnju, pri temperaturama višim od 10°C i sa inkorporacijom na 15-20 cm u zemljištu. Mere zaštite protiv stabljikine krompirove nematode su iste kao i kod cistogene nematode Heterodera rostochiensis, s tim što se u plodored uključuje medonosna biljka facelija, čime se brojnost nematoda smanjuje na minimum.




Dr Mladen Marković, naučni savetnik