Svedoci smo da se proteklih godina sve manje pažnje poklanja kvalitetu zrna pšenice. Iako potenciramo samo prinos, ne možemo ni da se pohvalimo sa visokim prinosima koje pšenica svojim genetičkim potencijalom može da iznese, a ni klimatskim promenama koje nam ne idu na ruku, ali ipak standardni prinosi za naše poljoprivrednike kao da su zadovoljavajući. Takođe, pojava bolesti odnese veliki deo prinosa, a negde i ceo prinos. Stoga, poljoprivredni proizvođači treba ozbiljno da se zapitaju kuda ide takva proizvodnja pšenice, kakav hleb treba da se napravi i šta zapravo treba da pojedemo.


Ovom prilikom bih htela da skrenem pažnju na agrotehniku pšenice, koja treba da podrazumeva pravovremeno reagovanje na bolesti, štetočine, pa i korove koji svojim prisustvom oduzimaju mnogo od roda. Zakasnela zaštita useva dovodi do razvoja bolesti, dodatnog tretiranja sa još većom koncentracijom, kupovinom preparata po savetu prijatelja koji je često neproveren u smislu porekla i aktivne materije, pa čak i nedovoljne zaštite samog korisnika, umesto da se potraži savet od stručne osobe. Na taj način se dodatno truje usev pšenice, zagađuje zrno, bolest može da ne bude suzbijena, a da ne govorimo o kancerogenom flavatoksinu!


No, ukoliko budemo imali savesti i ozbiljno shvatimo problem gore navedenog, možemo se za narednu godinu potruditi, poučeni brojnim pozitivnim i negativnim iskustima i uticati da primenjena agrotehnika bude od izuzetne važnosti za očuvanje kvaliteta pšenice i postizanje visokog prinosa.


Kada dođe žetva, onda možemo da odahnemo, ali tada treba misliti da li je zadovoljen kvalitet koji se ogleda u fizičko fiziološkim osobinama, zdravstvenom stanju, verifikaciji sorti i detekciji genetske modifikovanosti. Ono što se najviše ceni i meri je, hektolitarska težina koja predstavlja masu jednog hektolitra izraženu u kilogramima. Na povećanje hektolitarske mase zrna utiče veći broj činilaca, no uglavnom se poljoprivrednici hvale krupnoćom, što u suštini predstavlja nalivenost zrna, odnosno masu. Hektolitar se kreće u rasponu od 60 do 84 kg, ali se ove godine kretao od 66 do 72, kao posledica varijabilnih klimatskih prilika i velikog razvoja bolesti.



Od sortimenta zavisi krupnoća zrna, a samim tim i apsolutna masa 1000 zrna. Specifična masa zrna je odnos zapremine i mase i predstavlja kriterijum za ocenu tehnološkog kvaliteta pšenice, jer manja specifična masa ukazuje na veću debljinu omotača i manju kompaktnost endosperma. Krupnoća i oblik zrna su važni, jer je poželjno da su zrna krupna i okruglasta, što znači manje omotača u istoj količini. Tvrdoća semena, kao važan faktor kvalitetnog brašna za pečenje visokokvalitetnog hleba od tvrdozrne pšenice koja se odlikuje visokim sadržajem belančevina i dobrim svojstvima lepka. Staklavost, brašnavost izražava strukturu endosperma i zasniva se na izgledu njegovog preseka, staklasta ili brašnava struktura, pri čemu se veća pažnja poklanja staklastoj strukturi jer je ona bogatija belančevinama, bolje se iskorišćava i ima bolju pecivost. Boja zrna je sortna osobina, ali veliko odstupanje od boje ukazuje na zaraženo zrno, na šta treba obratiti veliku pažnju. Takođe, oštećenost zrna je od bitne važnosti, kako pre žetve, tako i posle žetve i pri skladištenju i čuvanju semena kako bi se očuvao kvalitet. Čistoća semena je važna jer učešće raznovrsnih primesa utiče na boju, miris i ukus zrna pšenice, a takođe može izazvati zarazu i pojavu plesni.


I kao zaključak za sve navedene parametre pri određivanju kvaliteta zrna pšenice, treba obratiti pažnju, tako da savetujem sve poljoprivredne proizvođače da primene adekvatnu i i pravovremenu agrotehniku za svaku sortu na način koji joj odgovara.




Gordana Rehak dipl.ing.