Tokom maja i početkom juna česte i obilne padavine praćene sunčanim periodima dovele su do pojave deblje pokorice na većini parcela zasejanim širokoredim usevima. Na takvim parcelama neophodno je obaviti međuredno kultiviranje zemljišta u cilju razbijanja pokorice koja veoma štetno utiče na gajene biljke.


Kultiviranje zemljišta prvenstveno se izvodi u cilju obezbeđivanja bolje provetrenosti zemljišta, čime se aktiviraju aerobni mikroorganizmi koji vrše razlaganje i mineralizaciju organske materije u zemljištu. Provetravanjem se povećava aktivnost korena gajenih biljaka. Ukoliko se izostavi ova agrotehnička mera, naročito na teškim zemljištima, dolazi do stvaranja anaerobnih uslova, što ima za posledicu niz negativnih procesa u zemljištu. U takvim uslovima azotna jedinjenja razlažu se do elementarnog azota koji biljke ne mogu da usvoje, a jedan deo azota se gubi iz zemljišta u gasovitom obliku. Takođe, neki elementi, kao što su sumpor, gvožđe, mangan, u takvim uslovima prevode se u oblike koji deluju toksično na gajene biljke.



Razbijanje pokorice utiča i na sadržaj vode u zemljištu, jer se na taj način prekida kapilarni uspon vode, čime se sprečava gubljenje vode iz zemljišta putem evaporacije. Međurednom kultivacijom uništavaju se korovi koji nisu suzbijeni hemijskim putem.


Međuredno kultiviranje je veoma važna i nezamenljiva mera nege i ukoliko se pravilno izvodi može imati značajan uticaj na prinose gajenih biljaka. Brojni ogledi i iskustva iz prakse pokazali su da je primena međurednog kultiviranja dovela do povećanja prinosa kod kukuruza za 500 kg, soje 300 kg, suncokreta 200 kg.




Svetlana Jerinić dipl. ing.