Rauloa je izvrsno rešenje za sve one koji praktikuju dobru poljoprivrednu praksu očuvanja strukture tla i sprečavanja ispiranja nutrijenata. Suženi plodored, sve više prohoda, sve teža mehanizacija i gotovo minimalna upotreba stajskog đubriva, kao i intenzivna upotreba pesticida, uz još uvek prisutno paljenje žetvenih ostataka, rezultiraju sve lošijom strukturom tla. Siderat rauola izvrsno je rešenje za praktikovanje dobre poljoprivredne prakse očuvanja prirodne strukture tla i sprečavanja ispiranja nutrijenata.


Iskustva onih koji su ikada sejali raulou u postrnoj setvi pokazuju da utiče na povećanje prinosa zelene mase , visine useva , kao i količine nutrijenata u zemljištu. Razgradnjom zaorane mase nastaje zadivljujuća struktura tla, a korov se pojavljuje samo u tragovima. Poljoprivrednik koji jednom zaseje raulou, teško će se odupreti praksi da je i narednih godina poseje kao postrni usev. Iako, seme je teže, ali ne nemoguće nabaviti, budući da se njegovom proizvodnjom još uvek niko legalno ne bavi.



Na koji način rauloa deluje na tlo?

Rauloa svojim vretenastim korenom , koji prodire u tlo 30-40 cm dubine, drugim kulturama izvlači nepristupačne nutrijente i ugrađuje ih u svoju biomasu. Na taj način ih kao usev hvatač čuva od ispiranja u dublje slojeve i podzemne vode. Njezinom razgradnjom hranljivih materija ponovo postaju dostupne prolećnim kulturama.


Na mestu razgrađene mase u tlu ostaju brojni rezervoari za vodu i vazduh, a gde ima vode i vazduha tu je i život za mikrofloru i faunu tla. Tlo postaje rastresito i lakše za obradu. Rauloa deluje na pedohigijenu, gušeći korove . Poznat je i njen uticaj na nematode i ofiobolus.



Dali je agrotehnika rauloe zahtevna?

Rauloa je skromna biljka i ne traži posebnu negu. U nicanju i ranoj fazi jedino joj buvač može načiniti štetu. Na dobro pripremljeno tlo seje se 15-20 kg semena/ha . Poseje li se ređe, biće robusnija. Nakon setve na dubinu od 1-2 cm, tlo je poželjno povaljati. Kao i sve biljke, rauloa će povećanom masom reagovati na đubrenje azotom. Zaoravanje sledi pre mrazeva ili neposredno posle, kad je masa najbujnija. Treba izbegavati osemenjavanje i dozrevanje semena, jer bi u tom slučaju rauola mogla biti kulturni korov.


Može li se rauloa upotrebiti za ishranu stoke?

Nakon kraćeg privikavanja, goveda će rado konzumirati zelenu masu rauole, iako, korišćenje rauole za krmivo se ne preporučuje u intenzivnoj govedarskoj proizvodnji. Razlog tome je što se u mleku oseća miris krstašica.



Tekst preuzet sa http://www.agroklub.com/