Sasvim je nepotrebno odvoziti sa njive hiljade tona organike. Treba je tamo i prostreti, kako su radili prvi zemljoradnici na Zemlji, poštujući Zakone Prirode. Oni su sa njiva odnosili klasje, plodove, povrće. A sve ostalo su tu zatrpavali u zemlju. Kod nas je propisano: slamu u stogove, strnjiku – spaliti, lišće od povrća - na među, lišće – na smetlište i t.d. I sve pod izgovorom lepo za oko, ratom protiv korova i štetočina, a u suštini, sa jedinim ciljem, udaljiti što dalje zemljoradnike od dobijanja povećanih prinosa.
I za proizvodnju organskih đubriva nije potrbno 2-3 godine. Fakat deljenja bakterija prosečno svakih dvadeset minuta je poznat odavno. Potrebno je koristiti se time i činiti sve što je moguće za razmnožavanje korisnih bakterija u zemlji, a ne ubijati ih hemijom i dubokim oranjem, kako sada predlažu aktivni agrotehničari.
I poslednja primedba za bolje razumevanje. Kod nekih čitalaca može se stvoriti pogrešna slika, da mi u potpunosti negiramo mineralna đubriva. To nije tako. Mi, kao pristalice organske proizvodnje, oduvek smo znali, da su minerali i mikroelementi biljkama potrebni. Isto, kao i čoveku. Ali mi, sedajući da jedemo, ne dobijamo umesto supe rastvore plave galice sa parčićima kalijuma, blještavog sumpora, i zelenilom otrovnog hroma i bakarne galice. Zbog čega se biljkama trpa sve to pod na oko lepim izgovorom „nahraniti“ i povećati prinose?
Minerali i mikroelementi biljkama su potrebni. Ali, kao prvo, mnogo njih biljke dobijaju iz zemlje, vazduha i vode. Kao drugo, najglavniji njihov snabdevač u izbalansiranom vidu su bakterije, njihova izumrla tela, njihov preGNOJ (humus). A, u slučaju, da prvo i drugo nisu u stanju da obezbede biljkama sve neophodno za njihov normalan i optimalan razvoj, onda minerale i mikroelemente moramo uneti u zemlju. Mi ćemo sve to činiti ne samo direkno, već i zaobilazno. T.j., iskoristiti bakterije. Neka uzmu sebi koliko god mogu, a posle svog kratkog života predaće sve biljkama u usvojivom (svarljivom) vidu. Tada se neće taložiti u zrnu, povrću i voću, nitrati i ostala hemijska gadost.
Jovan Drobnjak