Tritikale je nova vrsta žita koju je stvorio čovek putem ukrštanja dva najvažnija roda hlebnih žita; pšenice i raži. Odlikuje se nizom pozitivnih osobina oba roditelja a pre svega otpornošću na nepovoljne zemljišno klimatske uslove gajenja.


Površine pod tritikale se povećavaju iz godine u godinu jer mnogi smatraju da je to hlebno žito budućnosti i rodnost mu je veća od svih ostalih žita. Pogodan je za gajenje u reonima gde pšenica daje konstantno niske prinose i loš kvalitet zrna (marginalne oblasti gajenja pšenice). Tritikale je interesantan i kao krmna kultura koja na peskovitom zemljištu može da zameni krmne vrste žita kao što su ječam i ovas.


Kod nas tritikale predstavlja potencijalnu krmnu kulturu za uzgoj na brdsko planinskom području gde je proizvodnja ozime pšenice i ozimog ječma vrlo nesigurna. Savremeni tritikale ima sledeće prednosti:




-sposobnost uspevanja na siromašnim zemljištima

-otpornost na niske i visoke temperature

-otpornost na sušu

-visok potencijal proizvodnje zrna (tamo gde je pšenica dala 2.5 t/ha zrna tritikale je dao oko 6 t/ha prinosa)

-visoka rodnost zelene mase



Zrno tritikale većinom se upotrebljava za ishranu stoke ali poslednjih godina sve više za pekarske proizvode, pogotovo pomešan sa pšenicom 50:50 daje vrlo kvalitetan hleb. Zelena masa služi za ishranu stoke, koju ona zbog ukusa vrlo rado konzumira. Da bi postao totalno prehrambena kultura tritikale se mora još usavršavati u pogledu nekih osobina; povećan pekarski kvalitet, povećana produktivnost, otklanjanje smežurenosti zrna, skraćenje vegetativnog perioda...


Što se tiče zemljišta za gajenje tritikale, preovlađuje mišljenje da tritikale ima manje zahteve u pogledu plodnosti zemljišta i to važi samo za neke forme ali tritikale koji vodi poreklo od tvrde pšenice traži plodnost tla.Tritikale najbolje uspeva na černozemima ali daje dobre rezultate i na lakim zemljištima, tresetištima pa čak i na zemljištima sa povećanom kiselošću. Kao predusev pogoduju im kulture koje ranije napuštaju zemljište tako da ostaje dosta vremena za kvalitetnu obradu za tritikale.


Osnovna predsetvena obrada zemljišta za tritikale vrši se na isti način i u isto vreme kao i za pšenicu. Đubrenje tritikale zavisi od plodnosti zemljišta, visineplaniranog prinosa, plodoreda, sorte...Na černozemu količina hraniva ne treba da bude veća od 45-50 kg/ha azota, 60kg fosfora i 40-50 kg kalijuma. Kod prihranjivanja 30 kg/ha azota je dovoljno a količina stajnjaka, zavisno od situacije kreće se od 20-40 t/ha .


Setva tritikale obavlja se čistim,zdravim, nepovređenim i sortiranim semenom klijavosti 92-95 %
za zrnaste a 85-90 % za krmne sorte. Način setve se razlikuje kao i gustina koja se kreće od 400-750 zrna m2 zavisno od reona u kom se gaji i prethodne pripreme zemljišta a dubina se kreće od 4-6 cm. Optimalno vreme setve je u periodu između setve pšenice i raži.


Tritikale se odlikuje brzim rastom u proleće pa je jedna od osnovnih mera prolećno prihranjivanje i to u dva navrata; prvi put u prelazu zime u proleće a drugi put (30-40 dana kasnije) u fazi bokorenja. Količina prihrane je slična kao za ostala žita.


Žetva se obavlja na prelazu voštane u punu zrelost i to; nepoleglih useva jednofazno kombajnima
a poleglih useva dvofazno, sa prethodnim prosušivanjem, mada ovaj način žetve treba izbegavati
koliko god je moguće.Čiščenje i sortiranje zrna tritikale vrši se na isti način kao i kod pšenice i raži.



Smail Ejupović dipl.ing. ratarstva