Mnoge proizvođače mleka muči večno pitanje: "Kako relativno jeftino dobiti dovoljnu količinu proteina iz zelene mase po jedinici površine na zemljištima nepovoljnim za uzgoj lucerke, kraljice krmnih kultura?"


Česte su kombinacije ozimog stočnog graška u smešama sa žitaricama kao nosačima (ozima zob, ječam ili pšenica), a to ima svoje prednosti, ali i nedostatke.


Od prednosti valja istaći mogućnost naknadne setve, recimo kukuruza za silažu ili neke druge krmne kulture, nakon skidanja prvog i jedinog otkosa senaže. Kao nedostatak pokazalo se da žitarica često previše preuzme usev usprkos smanjenoj količini semena koja je preporučena. Tada u senaži, posebno rolo balama, masom dominira šupljikava stabljika žitarice puna vazduha koji teško može istisnuti bilo koja rolo balirka, a senaža je prošarana plesnima u svim slojevima rolo bale. Čak i kad se uspe u silo trapu dobro istisnuti vazduh, ako je dominantna žitarica, stoci, posebno muznim kravama senaža nije ukusna, radije bira grašak, a ostalo jede ako mora. Previše sirovih vlakana = manja konzumacija = manje mleka.


Iako se u praksi retko upotrebljava, vrlo dobre rezultate daje setva ozimog stočnog grašaka i italijanskog ljulja.


U praktičnom eksperimentu na 1 ha posejana je nova sorta ozimog stočnog graška Letin i italijanskog ljulja. To je novi moderni kultivar graška za proizvodnju krme, bezlisni tip s viticama umesto listova i velikim liskama koje obavijaju stabljiku, te su čvrsto vezane za nju i ne otresaju se u kosidbi. Kultivar Letin može se sejati kao samostalan usev bez nosača ili kao i svi ostali ozimi kultivari, u kombinaciji sa nosačima, pa tako i sa italijanskim ljuljem, što je predmet ovog eksperimenta.



Setva je obavljena 18. oktobra 2012., termin optimalan za grašak, ali ne i za italijanski ljulj. Upravo to ne dozvoljava ljulju, kao vrlo prodornoj biljci, da se pre zime previše raširi (razbusa) i potisne grašak. Smesa ozimog stočnog graška Letin i italijanskog ljulja nakon nicanja u prvoj dekadi decembra 2012.



Zbog nižih temperatura smanjeno je prekomerno razbusavanje italijanskog ljulja što ozimom grašku omogućava normalan rast


Važno je voditi računa o pravilnoj tehnologiji pripreme, obrade i setve. Posebno sejemo grašak, a posebno ljulj. Valjanje posle setve je obavezno zbog što boljeg kontakta semena sa tlom. Norma za grašak je oko 250 kg / ha, a za ljulj zavisno o našim željama. Preporučljivo je da seje nešto manje ljulja, oko 30-40 kg / ha, zavisno o vremenskim uslovima, jer ljulj sejemo van optimalnih rokova, a želimo nakon skidanja prvog otkosa senaže graška i ljulja, još jedan ili dva koji će biti čisti italijanski ljulj. U ovom su eksperimentu skinuta 2 otkosa senaže, a treći je ostavljen zbog idealnog sklopa i izgleda biljaka za proizvodnju semena ljulja. Po skidanju semena došlo je do samozasejavanja italijanskog ljulja pa će biti i četvrti otkos pre zime. Prinos zelene mase bio je oko 35 t / ha. Nakon korišćenja prvog otkosa ljulja i graška u ishrani muznih krava, biće vam prenesena i ta iskustva.



Smesa ozimog graška i italijanskog ljulja (1. otkos) neposredno pre košenja krajem aprila



Detalj košenja smese ozimog graška i italijanskog ljulja



Provetravanje smese ozimog graška Letin i italijanskog ljulja





Tomislav Mikel, dipl. agr.