Setvu-sadnju ratarskih useva u organskoj poljoprivredi trebalo bi obavljati upotrebom
semena koje potiče iz organske proizvodnje. Seme mora imati dobre osobine (čistoću, klijavost,
apsolutnu i hektolitarsku masu, boju, sjaj, miris, oblik i veličinu) i dobra unutrašnja svojstva
(visok genetski potencijal rodnosti, visoku otpornost na nepovoljne uslove sredine). U sebi
nesme sadržati primese, posebno semena korova.


Pre setve određene vrste potrebno je izvršiti izbor parcele na kojoj će se ta kultura gajiti.
Izbor parcele u organskoj poljoprivredi je važan kao i ostali činioci u sistemu zaštite
biljaka. Izbor parcele treba da bude usaglašen sa stavom da organska proizvodnja bude daleko od
zagađivača. Ako je pak neko područje u kombinaciji sa klimatskim činiocima podložno
intenzivnom javljanju određenih bolesti, štetočina i korova, za gajenje odabrati otpornije sorte
i hibride. Osim toga, na takvim zemljištima obaviti preventivne mere dekontaminacije.


Izbor parcele u pogledu kvaliteta najviše zavisi od kulture. Tako, pšenica (naročito ozima)
zahteva zemljište bogato hranivima koje nije kiselo. Dobri predusevi za pšenicu su lucerka,
detelina i druge leguminoze a od žitarica ovas.Ječam proso i šećerna repa sporije niču, slabo
podnose zakorovljenost, pa ih je preporučljivo gajiti posle useva koji smanjuju zakorovljenost
zemljišta. U tom pogledu, kao i u pogledu hraniva,raž i ovas su manje zahtevni. Kukuruzu i
suncokretu pogoduju zemljišta bogata hranivima i relativno dobro podnose sušu u ranijim fazama
rasta i razvića.



Za krompir su najpogodnija laka, humusna zemljišta dobre strukture jer na teškim zemljištima krompir uvek daje slabije prinose. Najbolji predusevi za krompir su leguminoze, biljke za zelenišno đubrenje i sve ostale koje ostavljaju zemljište u rastresitom i nezakorovljenom stanju. Zrnaste mahunarke uglavnom zahtevaju srednje teška zemljišta koja imaju povoljan sadržaj humusa i vazduha, što olakšava proces azotofiksacije.




Sam način, vreme i dubina setve direktno zavise od kulture. Pri setvi ratarskih kultura u organskoj proizvodnji upotrebljava se 10-15 % više semena u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Osim toga, setva se obavlja u poslednjoj dekadi optimalnog roka setve određene vrste, što zajedno sa prethodnim predstavlja meru borbe protiv korova. Da bi seme brže i ujednačenije nicalo, ono se pre setve može naklijavati, kvasiti i podgrevati.


U organskoj proizvodnji obično se upotrebljava oko 200 kg semena pšenice po hektaru.Setva se može obavljati u redove, pantljike, kućice ili omaške. Dubina setve svih pravih žita je oko 3 cm, jedinoraž se seje nešto pliće (oko 2 cm). Za setvu ječma je potrebno nešto veća količina semena (za oko 20 %) u odnosu na ostale žitarice. Kukuruz se seje na dubinu 4 - 5cm i pošto zahteva dosta hraniva osim đubrenja stajnjakom u jesen, potrebno je obaviti đubrenje još jednom ili dva puta u toku vegetacije. Krtole krompira se najčešće ručno sade u prethodno napravljene brazde i to na razmaku od 15cm unutar reda, a razmak između redova se kreće 65 - 75 cm.



Rašić Suzana, dipl.inž. ratarstva