Gaji se zbog zadebljanog-okruglog (sorta pariska), cilindričnog (nantes) ili izduženog, kupastog oblika (santene). Najkvalitetniji je koren čiji su srednji deo (srcika) i koren isti, tamnonarandžaste boje.

Šargarepa ne podnosi visoke temperature i nedostatak svetlosti i vlage u zemljištu. Odrasle biljke dobro podnose i niske temperature (do -8 stepena). Za rast je najpovoljnija umerena vlažnost zemljišta. Ako se suviše zaliva, koren brzo truli. Koren puca kada se, posle dužeg sušnog perioda, šargarepa obilno zalije (ili padne obilna kiša). Šargarepi najviše pogoduje srednje laka i laka, rastresita plodna i duboka zemljišta. Najčešće oboljevanje je pegavosti lista.

Proizvodnja šargarepe

Šargarepa se najčešće uzgaja u niskim i poluvisokim tunelima. Zbog duge vegetacije nije najrentabilnija za gajenje u plastenicima i staklenicima.

Za uzgoj su najpogodnije rane sorte (pariska), ili sorte tipa nantes. Setva može biti u jesen (septembar, oktobar) i zimi (decembar, januar i februar).

Zemljište za uzgoj šargarepe treba da je strukturno. To znaci da se pri pripremi zemljišta unosi treset ili pesak uz 1-2 kg zagorelog stajnjaka na m2, 50 g azota i 100 g fosfora, 120 g kalijuma i 50 g magnezijuma na m2.

Setva se obavlja u redove sa razmakom izmedJu redova 20 cm, a u redu, posle proređivanja (u fazi prvog lista)ostavljaju se biljke na rastojanju 5-8 cm. Pri gajenju u širim objektima seje se u pantljike, sa razmakom između pantljika 50-60 cm.

Zemljište se posle setve zalije, a pri temperaturi oko 18 stepeni šargarepa nikne za 15-20 dana. U fazi 3-4 lista treba obaviti prihranjivanje sa 20-50 g N i K đubriva na m2.

Za rast šargarepe pogodna je temperatura oko 18 stepeni, uz vlažnost zemljišta 75% PVK (zaliva se svakih 10-12 dana). Međuredna obrada obavlja se 2-3 puta dok se rozeta listova ne razvije, tako da zatvori redove.