Svako godišnje doba idealno je kako bismo naš organizam pripremili za povećane aktivnosti i napore, te ga održavali u dobroj formi, opskrbljujući ga vrednim nutrijentima. Zato, bez obzira na godišnje doba, preporučuje se sezonsko povrće kao što je: spanać, blitva, brokula, karfiol, praziluk, kelj, mladi luk i ostalo povrće kao celer, cvekla, šargarepa itd. Povrće u ishrani je prirodni izvor vitamina i energije, a pravilnim izborom i količinama, ne utiče na povećanje telesne težine!


Ovde navodimo neke od ZLATNIH RAZLOGA zašto konzumirati ZELENO i OSTALO POVRĆE :


1) naučnici su otkrili da prehrana bogata zelenim povrćem povećava naš imunološki sistem, pogotovo suzbijanjem kancerogenih bolesti (sadrži antikancerogene spojeve kao što su lutein i sinigrin) – brokula na prvom mestu;


2) povrće sadrži vitamine (betakaroten, vitamin C i E - antioksidanse), folne kiseline, ugljenehidrate, belančevine, minerale (kalijum, kalcijum, gvožđe,magnezijum ) elemenata nužnih za pravilni fiziološki razvoj stanica i za održavanje hormonske ravnoteže.


3) svako zeleno povrće ima malu kalorijsku vrednost – u proseku na 100 grama povrće sadrži otprilike od 25-40 kcal;


4) uzimanjem zelenog povrća (sirovo ili kuvano, ili salate) smanjujemo potrebu za unosom ostale hrane do 30%, te svojim sadržajem balastnih supstanci (pogotovo karfiol) daje nam na duže vreme osećaj sitosti – što uveliko pomaže smanjenju telesne težine;


5) sokovi od povrća (šargarepa, celer, cvekla sa dodatkom limuna) izvrsno pomažu pri detoksikaciji organizma – npr. kod prevelikog unosa masnoća, šećera i teške hrane – pogotovo nakon praznika ;


6) svo povrće ima diuretička svojstva (zbog velikog sadržaja vode – neko povrće do 80%) te njegovim konzumiranjem preveniramo povišeni krvni pritisak, smanjujemo tegobe s bubrezima i mokraćnim kanalima (npr. praziluk);


7) zeleno povrće dodatno stimuliše enzime koji se aktiviraju tokom našeg varenja (potstiču metabolizam ugljenih hidrata i belančevina), te se na taj način aktivira rad stanica i deluje podmlađujuće;



8) sadrži značajnu količinu tanina, kao i hlorofila koji pomaže u zarastanju rana,


9) koncentrisani izvori hlorofila su: spanać, špargle, zelena paprika, brokule, kupus, boranija, grašak, kelj, praziluk, zelene masline, zelene salate, blitva i morske alge. Hlorofil poboljšava izmenu energije i supstanci, time ubrzava otpuštanje toksina, usporava bakterijski rast te jača energetsku strukturu stanica.


10) naučnici i lekari uverili su se kako je primena suplemenata hlorofila poboljšala krvnu sliku pacijentima s anemijom, poboljšala rad srca i pozitivno uticala na regulaciju krvnog pritiska.



Iz svega navedenog dovoljno je razloga kako bismo svakodnevno u naš organizam unosili određene količine svežeg ili kuvanog povrća, te našem telu osigurali dovoljno snage, imuniteta i potrebne energije.