U biovrtlarstvu nema korova odnosno štetnih biljaka, svaki korov ima svoju svrhu i potrebno je dobro upoznati biljke koje rastu u našim vrtovima kako bi ih znali što bolje iskoristiti.
Korovima su određene biljke prozvali konkvistadori prilikom otkrivanja američkog kontinenta kad su zatekli američke domorodce da uzgajaju "nekorisne" biljke zajedno sa "korisnim" biljkama, a da nekorisne "nemaju" nikakvu svrhu. To je potpuno netačno, jer korovi imaju itekakvu svrhu.
Kažu da su korovi zapravo "zeleni kažiprst", svedoci našeg lošeg postupanja s tlom i oni obilno rastu jedino gde je čovek zapostavio zemljište ili narušio prirodnu ravnotežu. Oni su zapravo prirodni popravljači čovekovih grešaka, vrhunski su specijalisti preživljavanja.
Prema korovu koji raste možete odrediti kvalitet tla. Naravno, nemojte sledeću podelu shvatiti doslovno, ovo pravilo važi ukoliko određene vrste korova izuzetno bujaju na nekoj površini. Mnoge vrste su česte na svim vrstama tla u nekoj ravnoteži, ali ako neke vrste izuzetno dominiraju na nekoj površini, tada možemo ustanoviti povezanost između korova i vrste tla.
Pa tako možemo izdvojiti korove kao indikatore tla:
Kisela tla : kiselica, štavelj, prstasto kamena paprat i preslica - oni šalju upozorenja čim u tlu počinju promene nagore - kad kiselost nastupa zbog nedostatka vazduha, ustajalosti vode u gornjem površinskom sloju, nedovoljne drenaže, viška kiselog đubriva i nedostatka humusa.
Tlo bogato humusom (prvenstveno azotom) - bela loboda, crna pomoćnica, kamilica, mišjakinja, obična i mala kopriva, poljska čestika i gorušice, rusomača, široka pepeljuga, kopriva.
Većina korova koje raste po našim vrtovima i poljima zapravo je i lekovita i jestiva. Evo nekoliko njih koji su jestivi i lekoviti:
Jestivo povrće : mišjakinja, porturlak, bela loboda, crvena nežareća kopriva, kopriva, kiseljak
Lekovito bilje : kamilica, maslačak, rusomača, kamilica, različak, pirika ...
Zato, umesto suzbijanja, uvrstite ove biljke u vašu kućnu apoteku i u vaš jelovnik.
Silvija Kolar - Fodor