Od vrta se više ne očekuju veliki prinosi i plodovi nego da oni budu prirodni. Permakultura je svašta i ništa, sve do trenutka kad je počnete primenjivati. Svakako nije povratak na staro, odnosno način života naših baka i dedova. To je harmonija ljudi i zemlje, koja na održivi način osigurava hranu, energiju, sklonište i ostale materijalne i nematerijalne potrebe. Permakulturni dizajner i baštovan može koristiti dostupne informacije s ciljem obogaćivanja zemlje od koje i na kojoj živi.


– U permakulturi čovek više nije na prvom mestu, nego Zemlja, a blagostanje se ne postiže eksploatacijom nego obogaćivanjem resursa od kojih živimo – istakao je Miroslav Kiš, dipl. permakulturni dizajner.


Kad je uređen prema preporukama i načelima iz permakulture, vrt može izgledati šarmantno, razigrano ili očaravajuće, a može biti i prilično neuredan, napola zarastao u korov. Od vrta se više ne očekuju maksimalni prinosi i najveći plodovi nego se traži da oni budu prirodno balansirani i optimalni. Tako prestaje eksploatacija zemlje i počinje delovanje u skladu s njom. Malčirane vrtne gredice štede vaše vreme i novac. Manje treba đubriti, okopavati, pleviti. Malčiranje je preuzeto od listopadnih šuma, kad u jesen opadne lišće i prekrije tlo. Šume stvaraju humus. Permakulturni baštovan u tome je brži od šume.


Znaćete da je vaš vrt permakulturan kad gredice formirate u prirodnim oblicima (krive, lukovi, spirale), u svakoj gredici posejana je polikultura, vrt ne morate okopavati ni đubriti svake godine, ako je baštenska zemlja, ali i staze, neprestano pokrivena biomasom (slama, seno, suva trava), kad u vrtu nema korova, ali ne zato što ste ga počupali nego ga nazivate – samoniklo bilje u skladnom saživotu s povrtnjakom. Vrt je permakulturni kad ne sejete svo povrće iznova svake godine nego pustite da se samo zaseje – kazao je M. Kiš.



Jačanje zdravlja


U permakulturnom vrtu preventivno se koriste biljni pripravci (fitoncidi) koji jačaju otpornost i zdravlje biljaka. U jednom uglu bašte može biti zova, a u drugom suncokret. Ako je dovoljno velika, tu je i jezerce za skupljanje kišnice, navodnjavanje, ublažavanje raspona maksimalne i minimalne temperature. Jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje biljke razmeštene su tako da se međusobno slažu i podupiru.


– Vrt može biti smešten u voćnjaku ili vinogradu, delimično ili u celini. Permakulturni dizajner može se poigrati stvaranjem raznolikih mikroklimatskih uslova i razmestiti povrće među grmove bobičastog voća ili niža stabla, koja mogu imati važne funkcije (fiksiranje azota u tlu, protok vode kroz slojeve). Tu mogu živeti i kokoši ili patke zbog puževa – objašnjava M. Kiš.


Vrt mora biti uklopljen u krajolik i u njemu moraju biti popunjeni lanci ishrane. Može sadržati biljno-životinjske zajednice, može biti zaštićen vetrobranima ili oblikovan kao "zamke za sunce". Permakulturni vrt je ekonomičan, ne troši više energije, rada i novca, u semenu, sadnicama i drugim potrepštinama nego što daje u povrću i plodovima, a pri tom je zemlja na kraju sezone u boljem stanju nego na početku. Permakulturna ekonomija uračunava sve što vredi, a ne može se izraziti novcem: kvalitet života, zdravlje i zdrava hrana, zadovoljstvo. Ako želite doznati više posetite http://www.permacooltura.net./.


U kreativnom pristupu baštovanstvu sve je u skladu s prirodom, a takav je i način života
Kad bi permakultura bila samo baštovanstvo, za njeno postojanje ne bi bilo većeg razloga. Poznati su mnogi uspešni pristupi baštovanstva. Je li potrebno izmišljati novi? Čini se da jeste. Permakultura je svesno oblikovanje i održavanje poljoprivredno-produktivnih ekosistema koje odlikuje bioraznolikost, stabilnost i žilavost prirodnog ekosistema.


Preporuka– napravi svoj vrt po uzoru na prirodu, a zatim ga održavaj i živi od njega. Permakultura je praktična delatnost u vrtu, na okućnici, krajoliku. Nema vrta, nema ni permakulture. Obuhvata delatnosti potrebne za egzistenciju, a na kraju ne mora obuhvatiti ništa osim vašeg načina i sadržaja života. Nudi već proverena rešenja. Ekonomičnost i održivost permakulturnog vrta bazira se na prirodnim zakonitostima. Kreativan pristup baštovanstvu navodi na život u skladu s prirodom.




Miroslav Kiš