Čičoka potiče iz Amerike. Njene vrednosti su poznavali Indijanci koji su je nazivali "sunčani koren". U 17. veku dobija svoje englesko ime. U to doba čičoka je u Evropi bila popularnija od krompira, ali kasnije krompir je potisnuo, pa je postajala "interesantna" samo u vreme velike gladi. U novije vreme sve češće se koristi iu svetu, i kod nas.


Ključni sastojak - INULIN.


Čičoka je vrlo hranljivo povrće niske energetske vrednosti, samo 79 kalorija u 100g. Ona je i bogat izvor kalcijuma, gvožđa, cinka, vitamina B1 i B2, belančevina, kalijuma, fosfora, vitamina A, a dobar je izvor vitamina C i D, proteina, masti, celuloze, ugljenih hidrata ...


Krtola čičoke može da se jede sirova, kao salata, a može i da se prži, kuva ili peče. Mlade stabljike, s lišćem visine do 30cm, mogu da se koriste u ishrani ljudi, kao salata i varivo. Za razliku od krompira koji sadrži skrob, krtole čičoke sadrže polisaharid inulin. Valja istaći da krtole izvađene u proleće imaju manje inulina, ali su zato slađe.


Inulin, ključni sastojak čičioke, je polisaharid koji sadrži fruktozu. To je probiotik, što znači da stimuliše razvoj korisnih bakterija u crevima (bifidobakterija i acidofila), koje imaju višestruko delovanje na zdravlje: eliminišu štetne mikroorganizme crevne flore (npr. salmonela, kandida ...), sprečavaju crevne infekcije, poboljšavaju apsorpciju minerala za 20% (posebno kalcijuma, magnezijuma i gvožđa), same proizvode vitamine B kompleksa, smanjuju proizvodnju toksina jetre, jačaju imunitet i pomažu u prevenciji raka debelog creva. Inulin, dakle, normalizuje varenje, revitalizuje crevnu floru kod primene antibiotika, pomaže kod opstipacije i crevnih infekcija. Osim toga, inulin normalizuje nivo triglicerida i holesterola u krvi, čime sprečava kardiovaskularna oboljenja i postepeno smanjuje masne naslage. Kako razgradnjom inulina ne dolazi do porasta nivoa šećera i insulina u krvi, čičoka je odlična namirnica za dijabetičare.


Osobe koje jedu sirovu krtolu čičoke manje oboljevaju od karijesa zuba. Čičoka pomaže i kod alergija na hranu, visokog krvnog pritiska, a preporučuje se i malokrvnim osobama.



Sveža, kuvana, pečena?!?!


Čičoka podseća na krompir ili koren đumbira. Ima slatkast ukus. Najčešće se priprema kao krompir, kuvana (najbolje neoljuštena) i pečena, ali se može pripremati i sirova, kao salata, sa ostalim povrćem, ili kao zimnica.


Pošto se većina njenih hranljivih sastojaka nalazi neposredno ispod kože, najbolje je da je ne ljuštite , nego samo da je dobro operete pre kuvanja. Ako je sečete, secite je neposredno pre pripremanja, da ne bi potamnela, ili je poprskajte vodom sa limunom ili sirćetom da biste sprečili oksidaciju. Kuvanje sa kožom može da dovede do njenog tamnjenja, zbog visokog sadržaja gvožđa.


Ako jedete svežu čičoku, najbolje je da je isečete na tanke režnjeve, dodate u salatu i uživate u njenom hrskavom ukusu. Ili, da je isečete i marinirate u malo ekstra devičanskog maslinovog ulja i soka od limuna ili pirinčanog sirćeta. Kada pripremate supu od svežeg povrća, dodajte i čičoku u blender.
Ako je pržite, iseckajte je i propržite zajedno sa drugim povrćem u malo maslinovog ulja . Čičoka će omekšati za 4-6 minuta, a ako želite da bude hrskavija pržite je 2-4 minuta.


Čičoku možete peći celu ili iseckanu. Zamočite je u malo maslinovog ulja, pa je stavite u pleh. Pecite na 200 stepeni 30-45 minuta ako je cela, odnosno 20-25 ako je isečena. Povremeno je okrenite. Dodajte so i biber po želji.


Na pari, isečenu čičoku treba kuvati na visokoj temperaturi 5-8 minuta. Možete je začiniti po želji ili od nje napraviti pire, kao od krompira.


Čičoku možete da kuvate celu ili isečenu. Ubacite je u vodu koja vri i kuvajte 10-15 minuta ako je cela, a 5-8 ako je isečena. Možete je začiniti po želji ili od nje napraviti pire, kao od krompira.
Možete je čuvati do dve nedelje u frižideru, ili u papirnoj kesi na hladnom, tamnom mestu.


OPREZ Zbog velikog sadržaja kalcijuma čičoka se ne preporučuje pacijentima čija je ishrana bazirana na smanjenom unosu kalcijuma.Čičoka može da izazove pojavu gasova. Ako je nikad niste jeli, probajte prvo malu kočinu, dok ne vidite kako će da reaguje vaš organizam.



Višegodišnja zeljasta biljka koja se gaji zbog krupnih ružičastih oslatkih krtola u kojima nema skroba, nego inulina, zbog čega ih za ishranu koriste osobe obolele od šećerne bolesti. Služi i za industrijsku ekstrakciju inulina, polisaharida koji hidrolizom ne daje glikozu, nego fruktozu, zbog čega se i preporučuje za ishranu dijabetičara, najbolje presan.Ipak, najveći učinak za dijabetičare ima konzumacija plodova u jesen jer se inulin tokom perioda stajanja gubi-pretvara u skrob.


Slatki krompir je toploljubiva vrsta i najbolje uspeva na dubokim, plodnim zemljištima. Traži visoku vlažnost, tako da kod nas daje dobre rezultate samo uz navodnjavanje. S obzirom na izražene zahteve prema temperaturi i svetlosti najbolje uspeva na osunčanim mestima.


Zemljište za proizvodnju slatkog krompira u jesen se duboko uzore, uz istovremeno unošenje stajnjaka (20-30 t/ha) i mineralnih đubriva (60-90 kg/ha), NPK (polovina pred sadnju, a ostalo u prihranjivanju).


Krtole se ubiraju u jesen, slično kao krompir, kada cima požuti (u jesen). Posle vađenja, krtole se ostavljaju na suncu radi sušenja, posle čega se skladište u podrumu ili se trape na isti način kao krompir.


Prinos krtola kreće se od 20-80 t/ha, s tim da jedna biljka u optimalnim uslovima formira 9-11 krtola ukupne mase 4-5 kg.





Tekst preuzet sa http://www.agroinfotel.net/