Topla leja je oblik zaštićenog prostora za proizvodnju rasada ranog povrća,ređe i plodova. Postoje više tipova toplih leja. Prema širini mogu biti jednostrane ili obične i dvostrane ili holandske.Mogu se podizati na površini kada se nazivaju nadzemne ili pariske. Suprotno njima postoji i ukopani ili ruski tip toplih leja Iz navedenih tipova mogu se izvesti sve moguće kombinacije, kao npr. rusko-holandska, ukopana dvostrana, ili parisko-holandska nadzemna dvostrana topla leja.


Grejanje toplih leja može biti različito, a najčešće je klasično: nezgorelim stajnjakom. Drugi vidovi grejanja su toplom vodom i električnom energijom.Najbolje greje konjski, onda ovčiji i na kraju goveđi stajnjak, koga ima najvše i koji se najčešće koristi. Međutim, njegove osobine mogu da se poprave na taj način što se pri formiranju tople leje on meša sa slamom i plevom u odnosu 1:1. Takva mešavina dugo zgoreva jer sadrži mnogo celuloze iz slame, tako da se eliminiše nedostatak kratkog trajanja zgorevanja i grejanja goveđeg stajnjaka.Na ovaj način produžava se vreme grejanja sa 32 na 60 dana, dok obični konjski stajnjak greje leju 48 dana, računajući 15 °S kao donju granicu potrebne toplote u supstratu. Evo kako se podiže jedna nadzemna,jednostrana topla leja.


Odabere se osunčano, ocedno i od vetrova zaklonjeno mesto,sa izvorom vode u blizini, ograđeno i sigurano od pristupa domaćih ili divljih životinja. Klasična topla leja ima dužinu 4 i širinu 1,5m. Sloj stajnjaka koji služi za grejanje mora da bude za pola metra duži i širi,kako bi se obezbedilo dobro grejanje ivičnih delova leje, što znači da trap treba da bude 5x2,5m.


Na samoj površini zemlje najpre se ređa neki krupni biljni materijal,npr. kukuruzovina ili neokresano granje, u tankom sloju, kako bi se obezbedila drenaža. Preko toga ređa se stajnjak pomešan sa slamom. Ukoliko je stajnjak suv i hladan, kantom sa rešetkom treba da se kvasi mešavina toplom vodom. Na ovaj način obezbeđuje se potrebna toplota za ubrzan rad mikro organizama koji razlažu organsku masu i oslobađaju toplotu.



Debljina sloja stajnjaka zavisi od toga kakva je klima u određenom periodu, da li se leja podiže u toku zime ili ranog proleća, koliko će biljke biti dugo u njoj i slično. Dobro nagažen stajnjak debljine 50 cm može da greje leju 60 dana. Sledeći potez treba da bude rasturanje gašenog ili negašenog kreča po površini kako bi se umanjila kiselost sredine a povećala bazičnost i na taj način sprečio rast pečuraka u leji sa rasadom.


Negašeni kreč još daje i toplotni stimulans, jer se postepenim gašenjem oslobađa toplota koja je potrebna za aktiviranje mikro organizama. Na tako pripremljen trap postavlja se ram od čistih dasaka širine oko 30 cm. Leja treba da se orjentiše u pravcu istok-zapad, po dužini. Severna strana rama treba da bude viša za 5-10 cm u odnosu na južnu, što može da se postigne ugradnjom jedne šire daske u ram ili podmetanjem komada cigle pod ram sa severne strane. Ovaj nagib je potreban iz dva razloga: prvo,omogućava kos položaj prozora i normalno slivanje vode kao sa krova, i drugo, omogućava bolje prodiranje kosih sunčevih zraka u leju, jer je ugao upada svetla kroz koso staklo tuplji i povoljniji,što je veoma važno za grejanje leje kroz staklo i dobro osvetljavanje biljaka.


Kada je ram postavljen,u njega se stavlja zemlja i puni leja supstratom u kome će biljke da žive.Supstrat treba da ispuni niz zahteva u pogledu kvaliteta i čistoće. Najčešće je to mešavina baštenske zemlje i zgorelog stajnjaka u odnosu 1:1. Ovo treba da se pripremi na jesen, dok je još toplo zbog dezinfekcije hemiskim preparatima. Naime najbolja sredstva za dezinfekciju deluju na temperaturama iznad 10 °S. Takva su vapam i dozomet (bazamid granulat).




Vidanović Srđan