Ren je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice krstašica. Gaji se zbog podzemnog stabla-korena. Raste na vlažnim mestima, oko 1m visine, sa velikim po obodu nazubljenim listovima i sitnim cvetovima bele boje sakupljenim u cvasti. Koren je debeo i dugačak, spolja žućkastosiv, a iznutra beo. Mlad koren nije žilav. Ljutog je ukusa. Svež koren se može koristiti tokom cele godine.


Za sadnju rena treba koristiti zdrav sadni materijal (reznice) i dobro pripremiti zemljište pre sadnje. Zahteva srednje teška zemljišta. Sadi se na rastojanju od 70-90 cm između redova i do 25cm u redu. Sadnja se obavlja od sredine marta do sredine aprila.


Ren ima velike zahteve za vodom naročito u toku jula i avgusta. Traži zemljišta bogata humusom. Izrazito je kaliofilna biljka, a zahteva i velike količina azota i fosfora. Azot je potreban za formiranje vagetativne mase, fosfor za rast korena, a kalijum za optimalni sadržaj suve materije i šećera.


Može se gajiti kao jednogodišnji, dvogodišnji i višegodišnji usev. Kod jednogodišnje proizvodnje obavezan je plodored. Koren rena se vadi septembra i može se čuvati svež ili zakopan u vlažni pesak.



Koren rena je bogat vitaminom C, sadrži i glikozid, morozin, sinigrin, glutamine, kalijum, eterična ulja. Koristi se kao stimulator organa za varenje,za bolesti pluća, bronhija, odbranu organizma od virusa.Čisti krv, otklanja umor, ublažava reumatske tegobe. Koristi se protiv pega, osipa od sunca, akni i bubuljica.


Sirov, grubo ili sitno narendan dodaje se sosovima. Sosovi sa majonezom, slatkom pavlakom ili jabukama pripremaju se sa renom koji je termički obrađen. Ren se prelije toplom supom ili se kratko stavi u toplu rernu. Kuvanjem eterična ulja vrlo brzo isparavaju, pa nije pogodan za kuvana jela. U prodavnice ren dolazi u staklenim teglama, tubama ili u prahu.




Dr Mijodrag Đorđević