Bundeva se uzgaja ne samo zbog jestivog ploda, nego i zbog semenki. Kao namirnica, semenke bundeve imaju neuporedivo veću hraniljivu vrednost od mesnatog dela, a čini oko 10 odsto težine ploda. Bogate su mastima (45%), belančevinama (oko 25%) i ugljenimhidratima (oko 18%). Znatno su bogatije i vitaminima i mineralima, posebno gvožđem, fosforom, kalijumom i kalcijumom.


Energetska vrednost semenki dvadesetak puta je veća od energetske vrednosti mesnatog dela bundeve. Sadrže i niz drugih korisnih sastojaka, od celuloze i pektina do fitosterina, fitina, silicilne kiseline i drugog. Semenke bundeve odlično su sredstvo protiv crevnih parazita, najčešće se preporučuju kao efikasno i neškodljivo sredstvo protiv dečijih glista.



Da bismo sačuvali što više hranljivih sastojaka, semenke treba oljuštiti neposredno pre upotrebe, pri čemu se ne sme ukloniti tanka, sivo-zelenkasta opna koja je bogata hranljivim sastojcima.

Ulje iz semenki dobijeno hladnim postupkom, lako je probavljivo, koristi se za pripremu raznih salata. Ulje bundeve je tamno zeleno-smeđe boje, sadrži esencijalne masne kiseline; oko 45% linoleinske, 25% oleinske, 30% palmitinske i stearinske kiseline i lecitin, koji je prirodni emulgator koji otapa zakrčenja u krvnim sudovima.


Svojstva bundeve odavno su poznata u narodnoj i službenoj medicini. Hranljive i ljekovite supstance nalaze se u takvoj kombinaciji da ih organizam lako usvaja i apsorbuje jer podstiču reapsorpciju ostalih hranljivih materija.



Tekst preuzet sa http://poljoprivredaiselo.com/