Leptinotarsa decemlineata



Krompirova zlatica je parazit koji prvenstveno napada krompir, pa kasnije paradajz, patlidžan, ukrasni duvan i ... Prva generacija zlatica koja je prezimila zimu u tlu izlazi na proleće sa glavnim zadatkom: parenje. Njihova glavna svrha je nastavak njihove vrste i one ne pojedu baš toliko mnogo koliko ostave one koji će sve pojesti - mlade zlatice. Jajašca polaže ženka ispod listova krompira, tj na unutrašnju stranu listova.


Početna boja jajašca je ovakva:









pa postaje tamnija









da bi se na kraju izlegle male zlatice









koje imaju jaaako veliki apetit









Moj savet - od početka stražariti u krompiru, uništiti prve velike i zgnječiti sva jajašca koja vidite - pregledati krompir. Ako probate izbrojiti, po grupi ima pedesetak jajašca - jednostavnije je da uništite sve na okupu nego kad se jednom izlegu i razbeže po biljci. I oprez - i bubamara, jako koristan insekt u Biovrtu jajašca odlaže na isti način kao i zlatica, jedina je razlika što su bubamarina jajašca mrvicu manja i svetlija - bledo žuta - od jajašca zlatice, pa pazite da ih ne zamenite.


Druga generacija zlatica ima misiju požderati sve do čega dođe, kad završi s krompirom napada paradajz i patlidžan, pa se najesen ukopava za prezimljavanje.




SREDSTVA ZA PRSKANjE

Prvo sredstvo koje se može primeniti rano na proleće je supa od listova zove - miris zove kamuflira miris krompira pa ga zlatice koje su u potrazi za hranom ne mogu nanjušiti.
Navodno ih odbija i ren, tj supa od rena - potopiti ren u kišnici na 3-5 sati i tom supom prskati biljke
Supa od koprive - čula sam da je pomoglo i prskanje koprivinom supom i da je uništilo zlatice, pa se i to može isprobati.




PRIRODNI NEPRIJATELjI

Zlatica u našem podneblju ima malo prirodnih neprijatelja, mislima da je jede neka vrsta ćurki i patki, i jajašca napadaju neki paraziti, a postaje otporna na sve nove pesticide kojima ju prskaju. Inače ima dobar (evolucijski) trik: kad oseti napad predatora (kad ju pokušate uzeti s biljke) - pusti se i padne na tlo i otkotrlja se, pa je je tad malo teže uočiti - jako inteligentan način za preživljavanje.
Prirodni neprijatelj im je i smrdljivi martin (Podisus maculiventris) - postoji mnogo podvrsta te vrste, neki su biljojedi a neki predatori, a 2 vrste su prirodni neprijatelji krompirove zlatice, napadaju larve krompirove zlatice i isišu ih.

Na slici je smrdljivi martin koji je čest u našem podneblju, a primetila sam da njega jako privlači cvet rabarbare i da je rabarbara u fazi cvetanja krcata smrdljivim Martinom koji se na njoj jako vole okupljati i razmnožavati - dakle, posadite obavezno i rabarbaru u vrtu . U SAD-u se ove vrste predatora čak i mogu kupiti, baš ciljano za primenu u biovrtlarenju.Postoje i neke vrste pauka koje uništavaju jajašca, ali nemam još dovoljno informacija o tome.





OSTALE METODE:

Postoji još jedna metoda suzbijanja krompirovih zlatica, poznata kao metoda uz pomoć lovnih biljaka - sadnja krompira se vrši u 2 faze sa vremenskim razdobljima tako da prvi krompir počinje venuti, drugi je u vrhuncu vegetacije - veća količina se posadi pre, au kasnijoj fazi posadimo barem dva reda: nakon što prvi krompir završi s vegetacijom preostale se zlatice sele na drugi gde ih je puno lakše skupiti na manjoj površini i uništiti.

Od biljaka koje navodno teraju zlatice poznata je mlečika, Euphorbia lathyris, koju se preporučuje posaditi između krompira:

Moje lično iskustvo je da svake godine imam sve manje krompirovih zlatica u vrtu. Mlečika mi raste svuda po bašti, ima i rabarbare koja privlači smrdljive martine, a ono nešto zlatica što zapazim skupim ručno i uništim jajašca. Doduše, nemam mnogo krompira, ali mislim da je ono najosnovnije da nije posađen kao zasebna monokultura jer u monokulturi najviše prosperiraju nametnici, već uz krompir obavezno raste i kamilica, neven i mlečika.




Krompirova zlatica ima jako malo prirodnih neprijatelja i jako ih je teško držati pod "kontrolom" na usevima krompira. Najveći razlog tome je što se krompir uzgaja u monokulturama, a kad imate nepregledna polja monokultura, one su idealno mesto za širenje parazita, koji imaju hrane u izobilju, pa tako i idealne uslove za širenje.


Drugi razlog jeste upravo korišćenje insekticida, jer događaju se 2 stvari:

- Najjače jedinke krompirovih zlatica uspevaju preživeti te otrove, dakle razvijaju otpornost na otrove koji ljudi koriste i te osobine prenosi dalje na potomstvo, pa tako ljudi opet idu razvijati još jače otrove kojima nažalost ne truju samo zlatice nego ceo okoliš i sebe

- Korišćenjem insekticida uništavaju se svi insekti, ne samo krompirove zlatice, i tako se uništava ravnoteža u prirodi. Žalosno je što se upotrebom insekticida uništavaju i prirodni neprijatelji štetočina, pa tako primenom insekticida dugoročno samo činimo još veću štetu i pravimo uslove za još veće probleme s krompirovim zlaticama u budućnosti.


Krompirova zlatica ima i prirodne neprijatelje u našim krajevima, najpoznatiji su smrdljivi martini (Podisus maculiventris) - oni isisavaju mlade larve. Nedavno sam otkrila još jednog prirodnog neprijatelja krompirove zlatice: rakoliki pauk. Ova mi je vrsta pauka sad više manje bila mrska jer sam cvetne rakolike pauke (Misumena vatia) uglavnom viđala kako love pčele, međutim vrstu rakolikog pauka Xysticus sp "uhvatil a "sam fotoaparatom kako se hrani larvama krompirove zlatice.

rakoliki pauk Xysticus sp









Zato, moja preporuka je svakako pokušati napraviti prirodnu ravnotežu u vrtu i po svaku cenu izbegavati primenu insekticida, kako hemijskih, tako i prirodnih, jer i prirodni insekticidi ubijaju i korisne insekte.

Moja metoda suzbijanja krompirovih zlatica u vrtu je mehanička. Tokom aprila i maja pregledam listove i naličje krompira i skupljam izlegle zlatice koje se počinju pariti i nositi jajašca: skupljam odrasle jedinke, a na naličju listova uništavam položena jajašca.

Krajem maja počinju se izlegati mlade larve zlatica. Ako smo propustili da uništimo jajašca, što je bilo daleko jednostavnije dok su bila sva na okupu, treba skupljati mlade larve krompirove zlatice koje se nakon izleganja raštrkaju po celoj biljci. Larve su jako proždrljive i ako ne reagujete mogu pojesti veliki deo listova krompira, i tako u velikoj meri smanjiti rod krompira: listovi biljke su "fabrike" koje rade fotosintezu i tako proizvode hranu za biljke. Stoga obavezno pregledajte vaš krompir i skupljajte larve krompirove zlatice tokom juna: najbitnije je dakle skupiti i maknuti što više larvi do cvetanja krompira, jer tada larve mogu napraviti najviše štete za rod krompira.



A evo ideje kako najlakše i najbrže skupiti larve zlatice. Naime, ručno skupljanje jednu po jednu zlaticu dugi je i naporan posao, pa si možete malo pomoći jednostavnim pomagalom: kantom. Jednostavno je stavite ispod krompira, nagnite krompir u kantu i istresite zlatice u kantu.


Nakon što sve skupite, možete sve istresti na neku tvrdu podlogu i zgaziti. Znam, ne zvuči lepo, nije ni meni prijatno to uraditi, ali radije biram ovakvu metodu nego prskanje.



Od mogućih preparata za prskanje, larvama zlatica pokvarićete apetit ako krompir poprskate čajem od grančica tuje (lat. Thuja). Zbog otrovnih materija koje tuja sadrži one prestaju da jedu krompir i većinom uginu. Čajevi od biljaka vratić (Tanacetum vulgare) i kiselog ruja (Rhus typhina) deluju slično, ali manje efikasno. Međutim, kako sam i pre spomenula, ovim preparatima možete štetiti i korisnim insektima.












Nakon što krompir procveta, zlatice više ne mogu napraviti toliku štetu na rodu krompira kao što to mogu pre cvetanja. Nakon cvetanja već možete vaditi i mladi krompir za jelo. Takođe, većina zlatica u to doba godine dolazi do faze zakopavanja u zemlju i razvijanja u mlade odrasle zlatice, Dakle kad se larva dovoljno nahrani, baci se s krompira i zakopava u zemlju ispod. Ova metamorfoza događa se tokom jula, nakon koje se pojavljuju odrasle krompirove zlatice. Evo kako to izgleda dok se zakopaju u zemlju:












Preporučljivo je i dalje skupljati zlatice, jer iako više ne čine toliku štetu ostatku krompira, prave štetu ostalim kulturama. Naime, tokom leta krompir počinje stradavati od gljivičnih bolesti kao npr plamenjače, te se usled jakih suša lišće krompira počinje sušiti. Tada krompirove zlatice kreću dalje u potragu za hranom, pa napadaju i ostale biljke iz porodice pomoćnica: paradajz, paprike, patlidžane, neke vrste cveća. Takođe, sve te zlatice koje ne skupite, na jesen će se ukopati u zemlju i prezimiti , te se ponovo pojaviti na proleće. Zato je i preporučljivo ne saditi krompir iduće godine blizu mesta gde je rastao prošle godine - da ga zlatice teže pronađu.




Silvija Kolar-Fodor


Tekst preuzet sa http://www.biovrt.com/