Istovremeno gajenje dve ili više vrsta na istoj površini predstavlja združivanje ili konsocijaciju useva. U slobodnoj prirodi spontane fitocenoze su združene biljne zajednice sa uravnoteženim odnosima između zastupljenih vrsta.

Za razliku od njih u agrobiocenozi čovek kombinuje združivanje vrsta po slobodnom izboru.Za uspešno združivanje useva potrebno je poznavati odnose između zastupljenih vrsta.Združivanjem useva partneri ne smeju doći u kompenzaciske odnose u pogledu edafskih i klimatskih činilaca.



Važno je osim toga da članovi združivanja ne deluju različito na plodnost zemljišta, da partneri svojim habitusom ne stvaraju smetnje u obavljanju poljskih radova i da mere zaštite ne nanose štete jednom od partnera u združivanju.



- U pogledu kombinovanja useva postoje različite mogućnosti od kojih su najznačajnija združivanja:

1. Njivskih useva (jednogodišnjih i višegodišnjih)

2. Povrtarskih useva (jednogodišnjih i višegodišnjih)

3. Njivskih i povrtarskih (jednogodišnjih i višegodišnjih)

4. Drvenastih zasada (višegodišnjih)

5. Drvenastih biljnih vrsta s njivskim i povrtarskim biljkama (jednogodišnjim i višegodišnjim)

6. Šumskog drveća s poljoprivrednim biljnim vrstama.



Razlozi združivanja useva su:

- bolje korišćenje vegetacionog prostora,
- povoljno delovanje jednog partnera na drugog,
- iskorišćavanje rubnog efekta,
- dobijanje prinosa boljeg kvaliteta,
- smanjenje rizika u graničnim područjima gajenja nekih useva.



Usevi imaju različite potrebe za hranivima i vodom a usvajaju ih iz različitih slojeva zemljišta. U združenom usevu voda i hraniva se ravnomernije iskorišćavaju. Zbog različitih visina pojedinih biljnih vrsta oblika i položaja listova u združenom usevu bolje se iskorišćava svetlost. Od svih razloga ovaj je najvažniji i najviše se primenjuje.

Za bolje iskorišćavanje vegetacionog prostora ima više mogućnosti:


- Ekstezivna polikultura se primenjuje tamo gde ima malo obradivih površina, gde je zemljište lošeg kvaliteta a i klima nepovoljna. Gajenje biljaka je na niskom tehničkom nivou a gaje se jednogodišnje njivske i povrtarske biljne vrste.

- Intezivna polikultura češće se javlJa u povrtarstvu zbog kraćeg vegetacionog perioda nekih povrtarskih bilJaka. Međutim i u povrtarstvu ima primera združivanJa useva u intezivnim uslovima. Kod nas je poznato združivanJe kukuruza s pasulJom, tikvom i bundevom. Međutim primenom savremene mehanizacije i herbicida ova združivanJa donekle su isklJučena.


Zoran Milosavljević
Savetodavac ratarstva-povrtarstva



Gajenje združenih useva kod nas uglavnom je počelo sredinom prošlog veka i obavljalo se bez posebno utvrđene naučne metodologije, odnosno nisu postojale jasno utvrđene računske metode, posebno u pogledu poređenja rezultata dobijenih prinosa.



Najperspektivnije kombinacije združenih useva jesu: - kukuruz i vigna,
- ovas i grahorica,
- sirak i soja
od ratarskih, a u okviru povrtarskih vrsta najpoznatije kombinacije jesu:
- mrkva (peršun, cvekla) sa lisnatom salatom,
- mrkva (peršun, cvekla) sa mladim lukom,
- paradajz sa rotkvicom,spanaćem, salatom i sl.

Kao što se vidi, uglavnom se združuju vrste koje pripadaju različitim porodicama i sistematski su udalJene. Razlog je to što takve kombinacije smanJuju mogućnost pojave bolesti i štetočina, a i zakorovlJenost tih useva je manJa. Na povolJnijim zemlJišnim tipovima i u povolJnijim agroekološkim uslovima mogućnosti kombinovanja su veće.

Osim u ratarstvu, mogućnosti gajenja združenih useva u povrtarstvu, čak i u zaštićenom prostoru. Neke povrtarske biljke se vrlo brzo razvijaju, gube listove ili brzo obrazuju produktivni deo .Druge vrste se odlikuju usporenim porastom,razvijaju lisnu površinu vrlo sporo i sve je zadržavaju. Na taj način se vrlo efikasno koristi površina koja je naročito na okućnicama mala.Neke vrste mogu da izdrže niske temperature pa se sade ili seju s jeseni i u proleće brzo obrazuju produktivni deo. Ti usevi pružaju u proleće mogućnost usejavanja biljaka koje imaju slabiji porast.Uglavnom se združuju vrste koje imaju slične potrebe za toplotom i ostalim vegetacionim uslovima.



Najveći nedostatak,koji predstavlja prepreku širenja združenih useva na većim površinama,predstavlja nepostojanje posebnih sorti/hibrida gajenih biljaka namenjenih za ovakav sistem gajenja.

U oblasti organske poljoprivrede uspešno se radi na stvaranju alternativnih vrsta,pre svega strnih žita,koje su se u praksi već dokazale svojom stabilnošću u novonastaloj situaciji,odnosno prilagodile izmenjenim uslovima zemljoradnje.

U optimalnim uslovima združivanja glavni usev ne treba da trpi ,a drugi je sporedni i dodaje se da poboljša kvalitet dobijene mase,poveća otpornost prema bolestima,štetočinama i korovima i da poveća sigurnost u gajenju.Ovaj način združivanja se obično koristi radi dobijanja kvalitetne biomase za različite vidove ishrane domaćih životinja ili u slučaju ispitivanja uticaja korova na gajene biljke

PSSS Jagodina