Crni luk sazreva krajem jula do polovine avgusta i ostvaruje prinose u zavisnosti od sorte od 19-45 t/ha. Fiziološka zrelost (obrazovana klica i zatvoreni sočni list) nastupa pre potpunog sušenja zelenih listova, međutim i dalje se nastavlja povećanje mase lukovica prelaskom hranljivih materija u otvorene sočne listove lukovice. Zbog kvaliteta lukovice bitne za čuvanje i činjenice da se povećanje mase nastavlja i posle vađenja lukovice sa vađenjem se počinje kada 50% biljaka polegne.


Izvađene biljke treba ostaviti po površini parcele, u tankom sloju, kako bi se prosušile, iscrpile svu nagomilanu hranu iz lišća i lažnog stabla i deponovale u glavicama, a takođe formirale i veći broj suvih ovojnih ljuski. Ovaj proces, zavisno od vremena, može da potraje 5-7 dana. Uz dalje sušenje (njiva, kuća, spremište), mada iskustvo govori da je bolje, ukoliko vremenske prilike to dozvoljavaju, sačekati da sva biljna masa polegne, da se vrat lukovice dobro zatvori i da lukovice sazru.


Za naše brdsko-planinske uslove ostavljanje lukovice uvek predstavlja rizik. Prvo, nastupaju dani (posebno noći) sa nižom temperaturom, dan je sve kraći, češće su kiše, što sve dovodi do početka rasta korenčića i klice unutar lukovice (na račun hranljivih materija iz zatvorenih sočnih listova). Zbog toga mogu nastati gubici mase lukovice od 35-75%. Istovremeno izlazak lukovice (klice) iz perioda mirovanja dovodi do brzog prorastanja (već u septembru) i velikih gubitaka mase. Takvo brzo prorastanje vezano je za sortu ali i za kvalitet proizvodnje.


Vađenje može biti mašinsko i ručno. Ukoliko su ovojni listovi dovoljno suvi i čvrsti praktikuje se potpuno mehanizovano vađenje i skladištenje lukovica. Na malim površinama, u baštama, luk se vadi ručno i plete u vence. Takvi venci se ostavljaju obešeni negde na promajnom mestu, gde stoje mesec dana a nekad i duže. To je dobar način prosušivanja i dozrevanje luka.


Uspeh u čuvanju luka zavisi od mnogih faktora, prvenstveno od zdravstvenog stanja lukovica, temperature i vlažnosti vazduha u skladištu, sorte i sadržaja suve materije. Glavice dobijene od biljaka obolelih od plamenjače obično sadrže u sebi micelije gljive koja se tokom čuvanja širi i izaziva truljenje. Glavice dobijene direktnom setvom obično su manje zaražene i pogodnije su za čuvanje. To je prednost luka dobijenog iz semena, a nedostratak je uglavnom manji sadržaj suve materije za oko 2%.


Optimalni uslovi za čuvanje glavica luka bili bi temperatura vazduha u skladištu O°S, relativna vlažnost vazduha od oko 85% i obavezna ventilacija.Postoji i tehnologija dosušivanja i čuvanja luka u specijalnim skladištima. Glavice se u njima čuvaju u boksovima sa rešetkastim podom, velikog kapaciteta. Luk se u njima dosušuje toplim vazduhom zagrejanim specijalnim kaloriferima na 45°S, a to traje 24-48 časova, prema potrebi. Posle toga temperatura i vlažnost vazduha se održavaju.


Tretira se preparatima na bazi malein hidrazida koji deluju kao retardanti za zaustavljanje prorastanja, odnosno klijanja crnog luka u skladištu. Tretira se u početku zrenja odnosno, kad počinje poleganje nadzemne mase, a ima još dovoljno zelene mase koja obezbeduje usvajanje preparata. Koristi se u dozi od 12.5 l/ha uz utrošak vode od 500-600 l/ha, a ako u inetvalu od 6 sati posle tretiranja padne kiša potrebno je ponoviti prskanje sa 6,0 l/ha. Takođe, istog dana posle tretiranja ne obavljati navodnjavanje useva. Tretiranje se ne sme vršiti, ako su biljke luka bolesne ili oštećene.




Rašić Suzana, dipl.inž.