Organska proizvodnja treba da održava i poboljšava zdravlje zemljišta, vode, biljaka i životinja i održava ravnotežu među njima, da uspostavi stabilan i zdrav sistem;

- Doprinosi visokom nivou biološke raznolikosti;

- Treba da obezbedi visokosvesnu upotrebu energije i prirodnih resursa, kao što su voda, zemljište, organske materije i vazduh;

- Da ima za cilj proizvodnju visokokvalitetnih proizvoda;

- Treba da obezbedi zadovoljenje potrošača za proizvodima koji su proizvedeni u procesima koji ne štete životnoj sredini, zdravlju ljudi, zdravlju biljaka ili zdravlju životinja.

Iz ovih ciljeva jasno se može zaključiti da je organska poljoprivreda svojevrsna filozofija življenja.



Šta su osnovne karakteristike organske proizvodnje?


- Naglašeno poštovanje plodoreda kao preduslov za najbolje korišćenje prirodnih uslova;

- Kontrolisana i veoma ograničena upotrebu pesticida i mineralnih đubriva;

- Potpuna zabrana upotrebe genetski modifikovanih organizama;

- Korišćenje stajnjaka za đubrenje;

- Odabir biljnih vrsta koje su otporne na bolesti i prilagođene lokalnim uslovima;


Pa ipak, organska poljoprivreda nije samo proizvodnja bez mineralnih đubriva i pesticida! Ona zapravo ima sveobuhvatan pristup težeći da uspostavi proizvodni sistem koji uključuje biljke, životinje, mikroorganizme, insekte, prirodne resurse zemljista. To je takozvani holistički pristup.


U komercijalnom smislu, za proizvođača svakako nije važan samo zdravstveni i prirodnjački aspekt ove proizvodnje. Na kraju svake proizvodnje važna je zarada, da farmer i njegova porodica mogu da žive od svog rada. To je svakako važan motiv da bi se neko opredelio i opstao u ovoj grani proizvodnje. Oni koji su već u organskoj poljoprivredi vrlo dobro znaju metode proizvodnje i znaju da proizvedu dobar kvalitet proizvoda. Ali šte je sa finalizacijom, sa prodajom?


U organskoj poljoprivredi važan segment je snabdevanje, lanac distribucije i sama maloprodaja. Potrošači čine poslednju kariku u lancu snabdevanja i mora im se poklanjati velika pažnja pre svega sa stanovišta kvaliteta ponuđenih proizvoda. Prodaja je zapravo finalizacija bilo koje proizvodnje, pa i organske. Međutim, prodaja organskih proizvoda je mnogo specifičnija od prodaje konvencionalnih proizvoda.


Veoma je važno izgrađivanje poverenja kao značajne karike u lancu organske proizvodnje. Poštrošači zahtevaju zdrave proizvode, proizvedene u skladu sa prirodnim zakonima i spremni su da za njih više plate. Farmeri proizvode u skladu sa organskim standardima i mogu da prodaju svoje proizvode po većoj ceni.


Moguće je govoriti o organskoj proizvodnji jedino ako je uspostavljeno poverenje između potrošača i proizvođača. Ekonomske logike organske i konvencionalne proizvodnje suštinski nisu mnogo različite. Obračun profita na farmi, obračun prihoda, fiksnih i varijabilnih troškova i td. – analiza svih pokazatelja radi se vrlo slično i u organskoj i u konvencionalnoj poljoprivredi. Pa ipak, postoje i suštinske razlike koje ekonomsku analizu u organskoj proizvodnji čine složenijom.


Proizvodnja organske farme može biti diversifikovana različitim usevima koji se koriste za plodored i radi unapređenja plodnosti tla. Obračun troškova upotrebe inputa iz svoje proizvodnje, npr. stajnjaka i polugotovih proizvoda može da bude komplikovan.


Informacije o ekonomskom učinku farme su potrebne za bilo koji proces donošenja odluka koje se tiču budućnosti farme, bilo kratkoročnog planiranja za samo sledeću sezonu ili za dugoročne investicione odluke. Farmer/preduzetnik se može samo delimično osloniti na svoje iskustvo. Za bitne odluke farmer mora da poseduje valjane informacije o svojoj farmi i njenim ekonomskim učincima. Ukoliko je farmeru potreban kredit za finansiranje investicija, potrebno je da banci obezbedi ekonomske iznose ili biznis plan za svoju farmu.


Iz razloga planiranja, obračun se može povezati sa optimizacijom postojeće farme uz efikasniju upotrebu raspoloživih resursa i povećanja profita farme sa druge strane. Pored toga, obračun može da posluži za donošenje odluka o uvođenju novog proizvoda ili nove proizvodne metode.



Ekonomske brojke su potrebne iz nekoliko razloga, npr. :

- knjigovodstvo;

- Informacije o ekonomskim činiocima postojeće proizvodnje;

- planiranje budućih rezultata proizvodnje.



Ekonomska održivost organske poljoprivrede zavisi od razvoja tržišta organskih proizvoda. U Srbiji tržište organskih proizvoda se razvija veoma sporo. Ovo ne treba da obeshrabruje jer svest o korišćenju zdravstveno bezbedne hrane gde organski proizvodi svakako spadaju, iz dana u dan raste, informacije stižu do sve većeg broja potencijalnih korisnika.


Kako se tržište organskih proizvoda razvijalo u svetu?


Tržište organskih proizvoda se brzo razvijalo u poslednjih 15 godina. Razvoj organske poljoprivrede je u 80-tim i 90-tim godinama bio podržan od udruženja poljoprivrednika. Tek uvođenjem većih subvencija za ovu granu u EU, organska poljoprivreda je postala ekonomski interesantnija za šire grupe farmera. I u Srbiji su subvencije po hektaru za organsku proizvodnju daleko veće od subvencija za konvencionalnu proizvodnju.


Ranije, dok države članice EU nisu smislile nacionalni logo za sertifikovane organske proizvode, kupci su bili veoma zbunjeni. Npr. u Nemačkoj postoji mnogo različitih brendova, kao Bioland, Demeter, Naturland, Biokreis, Ekoland itd. Uvođenjem nacionalne oznake u Nemačkoj, uprkos otporu nekih udruženja organskih poljoprivrednika,“Bio”-oznaka je postala široko prepoznatljiva kao dokazani logo organske poljoprivrede i naročito je koriste maloprodajni marketi koji takođe uvoze mnogo proizvoda iz Evrope i ostalih zemalja širom sveta. Ta “Bio” oznaka se može koristiti za sve organske proizvode koje poštuju EU standarde – čak i iz inostranstva.


Razvoj organske poljoprivrede u Evropi predvodi Austrija sa 13% poljoprivrednog zemljišta koje funkcioniše u skladu sa EU regulativom o organskoj proizvodnji. U Nemačkoj je udeo organskog zemljišta bio 4,8% u 2006. godini.



Kupci – njihova očekivanja, razlozi nekupovine


Najznačajnija očekivanja kupaca koji kupuju organske proizvode su zdravlje i dobrobit za prirodu i to:

- Zdravlje - ljudi vode brigu o zdravlju (npr. hrana za bebe)

- Dobrobit životinja - zdrav smještaj, zdrava stočna hrana bez farmaceutskih sredstava

- Briga o zaštiti životne sredine

- Male farme - mala šteta za netaknutu prirodu i životnu sredinu

- Poverenje - ukupna transparentnost – koja prikazuje celi lanac od proizvođača do maloprodaje

- Kvalitet proizvoda - visok kvalitet - sveži proizvodi



Neki od glavnih razloga nekupovine za potrošače su:

- Cena
Većina kupaca u određenoj meri prihvataju visoku cenu

- Kvalitet
Većina kupaca očekuje određeni ili bolji kvalitet (npr. sveže povrće) – jedino manje grupe očekuju slabiji kvalitet kao dokaz da je organsko

- Poverenje
Nepoverenje u sistem kontrole

- Dostupnost
Proizvodi se ne prodaju u mestu gde ljudi obično obavlljaju svoju kupovinu


Da bi se otklonile sumnje da li je proizvod zaista organski ili ne - važan segment sistema jeste inspekcija. Inspekcija je nezavisna i dokumentovana procedura ocenjivanja koja se vrši na farmi u cilju provere da li farma ispunjava uslove koje propisuje organska proizvodnja (obradivo zemljište, uzgoj stoke, skladišta, evidencije). Kod aktivnosti prerade, skladištenja i prodaje organskih proizvoda i hrane, inspekcija se vrši na prerađivačkoj jedinici gdje inspektori proveravaju poreklo sastojaka i evidenciju o preradi.


Inspekcija potvrđuje usaglašenost proizvodnje i prerade organskih proizvoda sa zakonima koji su doneseni u vezi sa organskom proizvodnjom. Tokom inspekcije inspektor piše izeštaj o inspekciji sa svim relevantnim informacijama i izveštaj o eventualnom nepoštovanju propisa (ukoliko postoji).


Sistem kontrole organskih proizvoda u Srbiji je uspostvaljen po ugledu na sistem kontrole koji je propisan regulativama EU i to Uredbom Saveta (EZ) br.834/2007 i Uredbom Komisije (EZ) br. 889/2008.


U Srbiji organski proizvod je svaki proizvod koji je proizveden i označen u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji. Pored oznake “ORGANSKI PROIZVOD” sertifikovani proizvodi mogu se obeležiti i drugim terminima i skraćenicama (ekološki, biološki, organik, eko, org. i sl).


Uz poštovanje Zakonske regulative, ali pre svega osnovnih principa u tehnologiji proizvodnje organskih proizvoda moguće je proizvesti kvalitetnu robu, koja će na tržištu imati i visoku cenu. Uz razvoj tržišta i većeg broja potrošača, moguće je ostvariti i pristojan dohodak sa organski orijentisane farme.


Ali ovde se mora istaći i još mnoštvo dobrobiti koje se pored profita dobijaju a navedeni su u tekstu: zdravlje, očuvanje prirode, dobrobit životinja, smanjeno zagađivanje i td.



Zoran Boca