Poslednjih godina sve više pažnje poklanja se biološkoj zaštiti gajenih biljaka. Brojna ispitivanja pokazala su da u tome široku primenu mogu da imaju i pojedine vrste osolikih muva.


Reč je o izuzetno brojnoj i raznovrsnoj grupi dvokrilaca, koja ima veoma značajno mesto u svim ekosistemima - objašnjava dr Ante Vujić, profesor u Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Međutim, od posebne je važnosti nekoliko grupa ovih muva, odnosno sirfida. One biljkama pružaju biološku zaštitu od lisnih vaši, prenosilaca virusnih bolesti. Osim toga, postoji mogućnost njihove primene u suzbijanju korova.

Osolike muve prisutne su na skoro svim meridijanima i na različitim tipovima staništa, od morskih obala, planinskih vrhova i polarnih tundri, sve do pustinja i polupustinja. Smatra se da ima oko 5000 vrsta, a u Srbiji je poznato oko 400. Najčešće se sreću u šumama, mada im je brojnost ponekad veoma velika. i na poljoprivrednim imanjima. Larve sirfida koje vode predatorski život mogu da se hrane različitim insektima, ali osnovna hrana većine su lisne vaši - objašnjava naš sagovornik. Od preko 800 vrsta, samo nekoliko desetina javlja se u agrobiocenozama, a ostale u šumama i na livadama. Njihovo unošenje u polje može da posluži i kao preventiva protiv širenja lisnih vaši.


U tom slučaju muve polažu jaja i na nezaražene biljke, štiteći ih od mogućeg napada. Međutim, to moraju biti veoma plodne vrste da bi bili efikasni prirodni neprijatelji ovih lisnih štetočina. Takođe, veoma je važno da su otporne na bolesti i parazite, jer neke lako podležu infekcijama. Danas se vrsta Episyrphus balteatus veštački gaji i prodaje kao biološki kontrolor brojnosti lisnih vaši.



- Od svih predatora lisnih vaši, sirfide su najbolji regulatori njihove brojnostina početku sezone - dodaje dr Vujić. - Dokazano je da više od 50 odsto jaja ostave čim se ove štetočine pojave, pa ih na samom početku sprečavaju da se prenamnože. U godinama kada im je brojnost velika, tokom sezone pojavljuje se i nekoliko generacija muva, pre svega vrsta koje su vezane za agrosisteme. Protiv lisnih vaši mogu se koristiti i mere integralne zaštite, kao što su smanjenje površina pod monokulturom (do 50 hektara) ili proširenje proizvodnje u kojoj se ostvaruju dve žetve. U polju treba obezbediti što bolje uslove za pojavu i razvoj osolikih muva sadnjom i širenjem poljozaštitnik pojaseva, pošumljavanjem, izbegavanjem primene insekticida i smanjenjem tretiranih površina.


Larve pojedinih vrsta osolikih muva razvijaju se na različitim biljkama. Neke su poznate kao štetočine gajenih kultura, a znatan broj mogao bi se upotrebiti u zasuzbijanju korova.


- Neke od korovskih biljaka, koje su domaćini larvi ovih muva, u pojedine delove sveta prenete su slučajno i još nemaju prirodnih neprijatelja - objašnjava dr Vujić.

Zbog toga su postale toliko brojne da ugrožavaju ogromne poljoprivredne komplekse. Dosadašnja istraživanja su pokazala da su vrste iz roda Cheilosia potencijalno dobri kandidati za biološko suzbijanje biljke domaćina. To je utvrđeno u slučaju biljne vrste Cynoglossum officinale (mišinac) koja je uneta u Kanadu i tu postala izuzetno invaziona. Osolika muva Cheilosia pascuorum pokazuje dobre rezultate u biološkoj kontroli mišinca. Znatan broj ovih muva razvija se u tkivima raznih korovskih i ruderalnih biljaka, ali od oko 400 vrsta, samo za tridesetak su poznate biljke domaćini. Njihov način života je u 95 odsto slučajeva nepoznat. Dalja istraživanja pokazaće koje mogu da se primene u ovu svrhu.


Na broj osolikih muva utiču i njihovi prirodni neprijatelji. Iako nema mnogo podataka, utvrđeno je da se larvama sirfida i odraslim jedinkama često hrane ptice. Neke vrste mrava brane lisne vaši od predatora, odnoseći jaja od ovih muva daleko od kolonija.


Jedan od uzoraka smanjenja brojnosti može da bude i kanibalizam. On je dokazan u laboratorijskim uslovima. Larve Melanostroma mellinum u ranim stadijumima razvoja napadale su jedna drugu, čak i u prisustvu plena.



S. Živanović