Kod belog luka razlikujemo dva varijeteta:


- varijetet vulgare koji se razmnožava vegetativno (čenovima)

- varijetet sagitatum koji obrazuje cvetno stablo, cvast sa vazdušnim lukovicama i veoma retko sa semenom (u našim uslovima).





U našim uslovima veliki je broj populacija koje se gaje i to ozimih sa krupnom glavicom i malim brojem češnjeva i proletnjih sa visokim sadržajem suve materije, sitnim lukovicama, većim brojem češnjeva. Od sorata gaje se novosadske i palanačke. Većina gajenih populacija su visoko specifična za pojedina agroekološka područja, odnosno imaju uzak areal gajenja u kojem se uspešno proizvode. Kod ove povrtarske kulture koja se gaji isključivo vegetativnim putem postoji stalni nedostatak deklarisanog sadnog materijala. Razloga za to ima više kao što je genotipska specifičnost, koja uslovljava potrebu za lokalnim sortama, mali koeficijent razmnožavanja, što određuje veliku količinu sadnog materijala, kao i korišćenje sadnog materijala samo u toku jedne sezone. Beli luk ispoljava veoma značajnu reakciju na uslove spoljašnje sredine, koja se ogleda u promeni niza osobina i o tome je neophodno voditi računa pri introdukciji sadnog materijala, morao bi da potiče pre svega iz sličnog geografskog područja. Prema temperaturi ima umerene zahteve.


Počinje da klija na 3-5 °S, a optimalna temperatura za rast korena je 10 °S, a nadzemne mase 16-18 °S, češnjeva oko 20 °S, a za dozrevanje lukovica oko 25 °S. Ovakva biologija uslovljava ranu sadnju proletnjeg luka, jer se na nešto nižim temperaturama najpre formira koren, a posle na nešto višim temperaturama formira jaka lisna masa od čije veličine zavisi i veličina lukovica. Kasnijom sadnjom sa porastom temperatura dolazi do slabijeg formiranja korena, a samim tim i nadzemne mase, tj, manjeg broja i veličine listova što se odražava na veličinu čenova. Pri visokim proletnjim temperaturama, u početku grananja, centralni konus rasta kod ozimih sorti prelazi u fazi mirovanja pre nego što nastupi bočno grananje. Tako nastaje lukovica bez češnja. Prema svetlosti ima izražene potrebe, tako da ga ne treba saditi na zasenjenim mestima. To je biljka dugog dana, što znači da formiranje lukovica nastaje pri dugom danu.



Ovo je jedan od ograničavajućih faktora u širenju i gajenju sorata belog luka. Osetljiv je na nedostatak vlage. Kritični period je dve nedelje posle sadnje (period rasta korenovog sistema), intenzivni rast listova (maj) i početak formiranja čenova (do polovine juna).


Izbor preduseva: dobri predusevi za ovu kulturu su oni koji rano napuštaju parcelu (strnjina, grašak, mahunjače...). U plodoredu dolazi na drugo mesto. Unošenjem stajnjaka pod ovu kulturu dobijaju se lukovice rastresite, podložne napadu bolesti, kratkog perioda čuvanja. Na isto mesto dolazi posle 4-5g., kao i iza vrsta iz iste familije. Osnovnu obradu bez obzira na vreme sadnje treba obaviti čim predhodna kultura napusti parcelu.


Obzirom da beli luk ima povećane zahteve prema plodnosti zemljišta, to znači i potrebe za obilnijim đubrenjem u formi lako pristupačnih hraniva. Mineralna ishrana zasniva se na potrebi ove vrste za pojedinim hranljivim elementima, plodnosti zemljišta. Okvirne preporuke za đubrenje belog luka su 80-100kg/ha N, 60-80 kg/ha P2O5, 40-80 kg/ha K2O. Pod osnovnu obradu se unosi 1/3 N, polovina P i K u formulaciji 1:2:3. Preostalu količinu đubriva se unose u proleće, kod jesenje sadnje čim vremenski uslovi dozvole, a kod proletnje nakon formiranja 3-4 lista. Za sadnju se koriste krupni čenovi bez obzira koji položaj zauzimaju na stablu. Čenovi veće mase imaju veći početni kapacitet za razvoj i razviće biljke, jer početni razvoj luka je parazitski, s obzirom da se koriste rezervne materije čena. Ustaljeno mišljenje da samo periferni čenovi daju najkrupnije lukovice. Pri složenom grananju i spiralnom rasporedu unutrašnji čenovi su najsitniji. Kod sorata sa prostim grananjem svi čenovi su približno iste veličine.


Dezinfekcija sadnog materijala se obavlja nekoliko dana pred sadnju. Ovom merom sprečava se razvoj i širenje bolesti. Koriste se fungicidi u trajanju 10-20 minuta posle čega se vrši sušenje ili sadnja. Sadnja se vrši ručno ili mašinski. Mašinska sadnja se obavlja sadilicama adaptiranim za za sadnju crnog luka iz arpađžika. Nedostaci ove sadnje se ogledaju u nepravilnom položaju čenova, koji zbog oblika zauzimaju ležeći ili obrnuti položaj. Ovakav položaj usporava klijanje, odnosno ukorenjavanje i početni porast što se kasnije odražava na formiranje sitnih i neujednačenih lukovica koje neće imati tržišnu vrednost. Iz ovih razloga ručna sadnja ima prednosti, jer pravilnim ulaganjem čenova biljka se brže ukorenjava.


Pri kašnjenju sa sadnjom rezultira da biljka brže prolazi određene faze rasta pri nepovoljnim uslovima. U tim uslovima beli luk niče u proleće i faze razvoja listova i obrazovanja čenova prolazi pri višim temperaturama te su veoma skraćene. Jari beli luk u takvim uslovima daje manje prinose i veći procenat lukovica sa jednim čenom. Optimalan rok sadnje za naše uslove je prva polovina oktobra, mada i sadnja do kraja oktobra ne utiče na smanjenje prinosa. Sorte proletnjeg belog luka posebno reaguju na svako kašnjenje u sadnji. Sa porastom temperatura proletnji beli luk formira slabiji korenov sistem (optimum 5-10°S) koji nije u stanju da ishrani nadzemni deo biljke te se formiraju sitnije lukovice. Dubina sadnje uslovljena je veličinom čenova, debljina pokrovnog sloja treba da je 2-3cm iznad vrha čena. Kod pliće sadnje usled intenzivnog rasta korena vrlo često dolazi do izbacivanja čenova na površinu i sušenja jer se deo korena nalazi van zemlje, dok kod preduboke sadnje imamo usporeno nicanje te biljke zaostaju u nicanju i kasnije u porastu.


Razmak sadnje belog luka uslovljen je krupnoćom čenova. U proseku sadnja se obavlja na razmaku 30-40 cm između redova i 8-10 cm u redu. Količina semena zavisi od krupnoće češnjeva i razmaka i u proseku se kreće kod proletnjeg 800-1200 kg/ha, a kod jesenjeg 1200-1600 kg/ha.


Nega useva sastoji se u međurednoj obradi, navodnjavanju, prihranjivanju, zaštiti od bolesti, štetočina i korova. Međuredna obrada veoma povoljno deluje na stvaranje rastresitog gornjeg sloja zemljišta. Ovu meru je naročito važno primeniti rano u proleće kad kreće vegetacija. Rastresitost je bitna za razvijanje lukovica.


Suzbijanje korova se efikasno sprovodi posle sadnje pre nicanja sa preparatima na bazi pendametilena, dok kasnije u toku vegetacije visoku efikasnosnost pokazuje Goal u količini 0,4-0,8 l/ha. Primenjuje se kada je luk u fazi 4-5 listova. Dominantna bolest u našim uslovima je plamenjača, a takođe je prisutna i bela trulež, rđa i trulež korena i stabla. Primena fungicida se preporučuje još u dezinfekciji sadnog materijala, a kasnije u toku vegetacije praćenjem uslova za pojavu bolesti.



Ekonomski najznačajnije štetočine su lukova muva, muva jesenjeg belog luka. Lukova muva se pojavljuje u proleće kad i na crnom luku. Muva jesenjeg belog luka se javlja na parcelama gde se ne poštuje plodored. Štete od ovih insekata se uočavaju tek u proleće sa porastom temperatura. kada se uoče štete tada je već kasno za tetiranje, tako da je potrebno preventivno tretiranje u rano proleće naročito ako su uslovi pogodovali za let ovog insekta.


Beli luk se vadi u fazi masovnog poleganja nadzemne mase. Nije preporučljivo sačekati da se nadzemna masa u potpunosti osuši. Pored toga što je tada otežano vađenje i skupljanje lukovica, u slučaju kišnog perioda može doći do retrovegetacije. Samo vađenje se odvija ručno ili mašinski.


Jesenji beli luk dospeva za vađenje u prvoj polovini jula, a proletnji krajem jula. Nakon vađenja beli luk se suši na parceli, ili na promajnom mestu, nakon toga se vrši čišćenje, odstranjivanje suvih listova 1,5-2 cm iznad lukovice i odstranjivanje suvih korenova.



mr Anka Kačarević