Peršun se gaji zbog zadebljalog korena, a u zaštićenom prostoru zbog listova. Najčešće se gaje sorte koje daju zadebljali koren i dobru lisnu rozetu (sorte korenastog) ili sorte koje obrazuju samo listove (a tanak koren).


Peršun nije otkriće savremenog čoveka, za njega su znali još stari Grci i Rimljani, koji su verovali da ako grickaju peršun mogu da popiju mnogo vina a da se ne napiju.


Peršun nema visoku kaloričnu vrednost, ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima, što ga i svrstava u red visokokvalitetnih i lekovitih namirnica. Posle šipka i borovnice, peršunov list sadrži najviše vitamina S. U 100 grama nalazi se čak 170 miligrama ovog vitamina. U zavidnim količinama ima i provitamina A, vitamina V grupe, među kojima i izuzetno redak vitamin V12, veoma važan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Što se tiče minerala, najviše ima gvožđa, kalcijuma, mangana, magnezijuma, bakra...






Agrotehničke mere:


Peršun niče na temperaturi od 2°S, optimum je na oko 20°S, a za rast listova i korena optimalna temperatura je oko 18°S. Otporniji je prema niskim temperaturama nego mrkva. Mlade biljke mogu podneti mrazeve do -10°S, a u fazi obrazovanog zadebljalog korena i 20°S, pa uspešno prezimljava.


Peršun je biljka dugog dana, sa povećanom potrebom za svetlošću. Pri nedostatku svetlosti listovi etioliraju i smanjuje se sadržaj eteričnog ulja. Peršun je otpomiji na nedostatak vode od mrkve, jer ima i jači korenov sistem. Najviše vode troši u fazi nicanja i intenzivnog rasta lisne rozete, pa se zaliva (30 mm) 3-4 puta u vegetaciji. Posle svakog skidanja listova lisnatog peršuna, neophodno je zalivanje.






Đubrenje:

Za peršun su neophodne slične količine đubriva kao za mrkvu. Kalijumofilna biljka, koja za prinos od 10 kg usvaja 30 g N, 10 g P2O5 i 40 g K2,O i najčešće se đubri sa 100 g N 80 g P2,O5 i 120 g/10 m2 K2,O. Velike količine azota dovode do nagomilavanja štetnog NO3. Đubrivo se daje pred sadnju i u 1-2 prihranjivanja.








Zaštita:

Primena herbicida neizbežna je pri gajenju peršuna na većim površinama jer korovi počinju da niču pre korena peršuna i brži im je porast pa onemogućavaju nicanje korena ili pak mogu ugušiti mladi zasad. Izbor herbicida i vreme njegove primene zavisi od sastava korova (širokolisni ili uskolisni, jednogodišnji ili višegodišnji), veličini korova kao i od tla i načina gajenja peršuna. Kod nas nema specijalno registrovanih herbicida za primenu u zasadima peršuna ali se u tu svrhu koriste oni preparati koji u sebi sadrže ativne materije linurona, prometrina i trifluralina.





Dr. Mijodrag Đorđević