Česte kiše, visoka relativna vlažnost i temperature preko 20 stepeni u drugoj polovini maja i u junu uzrokovale su mnoga oboljenja na povrću. To iziskuje češću zaštitu, pa se potrošači s razlogom pitaju koliko je povrće na pijacama zdravstveno bezbedno.


Visoka relativna vlaga, tri nedelje svakodnevnih kiša u poslednje tri nedelje pogodovali su razvoju bolesti na povrću poput pegavosti, plamenjače, truleži. Predsednik Vojvođanskog društva povrtara Žarko Ilin podseća da je povrće toploljubivo i da za svoj razvoj zahteva 25-30 °S. Kaže da već sada ima puno problema sa zaštitom od bolesti i korova. Ilin kaže da najviše problema ima u proizvodnji paradajza na otvorenom polju i kod bostana koji je počeo da odbacuje cvet i plod. On dodaje da kad se zemljište prosuši treba pristupiti kultiviranju u cilju bolje aeracije zemljišta i suzbijanju plamenjače i krompirove zlatice.



Kada prestanu kiše potrebno je odstraniti sve bolesne delove jer su oni rezervoari za širenje oboljenja savetuje Branka Lazić. Upozorava povrtare da ako već upotrebljavaju pesticide mogu da koriste bakarne i sumporne preparate koji se primenjuju već više od veka. Karakteriše ih kratka karenca od samo nekoliko dana. Kaže da se povrće efikasno može štititi i jakom koncentracijom čajeva od koprive, valerijane, pelina i kamilice. Prema njenom mišljenju biljke treba hraniti tokom cele sezone povrće držati u dobroj kondiciji pa će biti otpornije na prouzrokovače bolesti i štetočina. U ovom periodu im treba više fosfora i kalijuma. Naravno, malopre pomenuti prirodni preparati iziskuju češća tretiranja. Iskreno, u masovnoj povrtarskoj proizvodnji malo koji povrtar će svakih nekoliko dana ulaziti u povrtnjak i štititi ga biopreparatima. Pitanje koje se samo nameće znajući sve navedeno - koliko možemo biti sigurni u bezbednost povrća na našim pijacama. Branka Lazić kaže da se boji svesti proizvođača. Kaže da ako neko ima znanje neće nepotrebno prskati povrće. Nema poverenje u povrtare u konvencionalnoj proizvodnji sve dok ne bude sprovođen potpuni monitoring.



Nakon svega šta nam ostaje?

Ako želimo da u potpunosti budemo sigurni možemo sami da proizvodimo povrće ili da ga kupujemo od poznatog povrtara. Novosađani kvalitetno i bezbedno povrće mogu da kupuju jednom nedeljno, četvrtkom, na platou Spensa na pijaci "Moj salaš". Zahvaljujući toj pijaci, Novi Sad je postao najveće distributivno mesto sertifikovanih organskih proizvoda. Građani kupujući na toj pijaci mogu biti sigurni da dobijaju zdravu i ukusnu hranu, za čiji kvalitet garantuju odgovorni proizvođači i sertifikacione kuće koje ih kontrolišu. Kontrola organske hrane “od njive do trpeze” i sistem sertifikacije garancije su potrošaču da je ta hrana sigurna za ishranu. Uticaj organske poljoprivrede na očuvanje živote sredine ima posebno važnu ulogu. Pri tome, u organskoj poljoprivredi do izražaja dolaze odnosi poštenog pristupa poslu, dobronamernost i razumevanje prirodnih zakonitosti. Proizvođači organski uzgajane hrane, koje srećete na pijaci “Moj salaš” po pravilu su donatori hrane i učesnici mnogih humanitarnih akcija.



Đorđe Simović, http://http://poljoprivreda.info/