Cvekla je dvogodišnja biljka izraženog zahteva prema toploti i ne otpornošću na mrazeve. Visoke temperature uzrokuju povećanje površine lisne mase cvekle na uštrb prinosa korena, koji je značajniji za našu ishranu. List cvekle se u ishrani retko koristi zbog visokog sadržaja oksalne kiseline. Koren cvekle može biti različitog oblika, veličine i boje (crvena ili ljubičasta) koja potiče od prisustva antocijana, betacianina i betaksantina. Da bi se proizvela cvekla dobrog kvaliteta, u toku proizvodnje treba obezbediti stalnu dostupnost azota, fosfora i kalijuma u lako pristupačnoj formi i u dovoljnim količinama. Cvekla zahteva puno kalijuma.



Na nekim zemljištima dolazi do izvesnih poremećaja u razvoju cvekle usled nedostatka bora, naročito ako je godina sa malo padavina. Ti nedostaci manifestuju se pojavom crnih pega na listu i korenu.


Najbolje prinose cvekla daje na plodnim, dubokim zemljištima, bogatim organskim materijama. Pogodna su aluvijalna zemljišta i černozem, dok na teškim, zbijenim zemljištima prisutna je pojava deformacije korena, slabiji prinos i pogoršan kvalitet. Cvekla je osetljiva i na reakciju zemljišta, najviše joj odgovara pH 6,5-7,0. Na kiselim zemljištima prinos je mali, a kvalitet pogoršan. Na lakim peskovitim zemljištima, primenjuje se kombinovano đubrenje stajnjakom i mineralnim đubrivima (N, P, K). Na plodnijim zemljištima nije neophodan stajnjak, ali je za cveklu bolje da dođe na parcelu na kojoj je prethodni usev đubren njime. Pomenuta mineralna đubriva se unose pred setvu a jedan deo se ostavlja za prihranu.


Obrada zemljišta za prolećnu setvu započinje dubokim oranjem u jesen i prolećnom obradom sa predsetvenom pripremom u proleće. Za letnju setvu obrada je plitka i istovremena sa predsetvenom pripremom. Ova obrada se obavlja odmah po skidanju prvog useva.

Proizvodi se iz direktne setve, s proleća (početkom aprila) ili leti (setva do 15 jula). Iz rasada setvom krajem februara, početkom marta a sadnja polovinom aprila. Seje se na 2-3 cm dubine.


Kao naknadni (postrni) usev gaji se posle ubiranja graška, salate, ranog kupusa, ječma pa i pšenice, a optimalan agrotehnički rok je 1-15 jula. Pri ovoj proizvodnji se postiže bolji kvalitet cvekle. Minimalna temperatura pri kojoj cvekla klija je 6-8 °S a biljke najbolje rastu kada se dnevne temperature kreću od 15 do 20 °S. Izmrzava na -6 °S. Veoma dobro podnosi oskudicu vlage ali ne i prekomernu vlažnost i zbijena zemljišta kada dolazi do deformacije korena.


Navodnjava se svakih 7-10 dana sa 20-30 l/m2.




Slavica Kodžopeljić, dipl. ing. ratarstva