Kasni ili postrni kupus dolazi na drugo mesto u plodoredu. Uspešno se gaji posle useva koji oslobađaju njivu do jula, a to su: grašak, rani krompir, luk, pšenica i ječam. Najbolji predusevi kasnom kupusu su:

- Grašak, jer ostavlja dosta azota i hranjivih materija u zemljištu,
- Pšenica, ostavlja dobru strukturu.


Vreme za setvu rasada kasnog kupusa je od 20. maja do 20. juna. Za rasađivanje biljke dospevaju u prvoj ili češće tokom druge polovine jula, a berba počinje krajem oktobra – početkom novembra. U obzir treba uzeti i činjenicu da svaki dan setve posle 10. juna produžava vegetaciju u oktobru i novembru za 7 dana.



Gajenje rasada


Rasad kasnog kupusa proizvodi se u dobro pripremljenim otvorenim lejama na plodnom zemljišnom supstratu, koji je sastavljen od tri dela zgorelog stajnjaka i dva dela zemlje. Površina zemljišta do pet santimetara treba da je sitno usitnjena i ravna radi ravnomernog nicanja i razvoja.


Za setvu rasada kasnog kupusa potrebno je 2,5 grama semena po aru, ili oko 300 grama po hektaru. Dubina setve treba da je od jedan do dva santimetra. Dublja setva produžava nicanje, što se nepovoljno odražava na rasad. Kasni kupus seje se na razmak 1,5-2 u redu i 25-30 santimetara međuredno. Ako je sklop biljaka gust može doći do zasenjivanja i izduživanja rasada.



Posle setve zemljište treba zaliti, ali paziti da se ne stvori pokorica, jer tada seme teže i neujednačeno niče. Stvaranje pokorice nastaje tokom visokih dnevnih temperatura. Ukoliko se posle prvog zalivanja stvori pokorica, treba ponoviti zalivanje, ali manjom količinom vode, kako bi pokorica oslabila i mlade biljke mogle nesmetano da rastu. Posle nicanja biljaka rasad treba odmah zaštititi od štetočina.


Optimalna temperatura za rast rasada je 15-17 stepeni. Da bi se dobio dobar rasad treba ga umereno i redovno zalivati. U slučaju nedostatka vode biljke slabo napreduju, a ako je ima više suviše se izdužuju, stablo je tanko, krto i lako se lomi. Na ovo treba paziti tokom vrelih letnjih dana, kada proizvođači obično misle da rasadu prija puno vode. Kad dnevne temperature dosegnu 25 i 30°S, a nekad i više treba smanjiti norme zalivanja. To znači zalivati ređe i u manjim količinama. U suprotnom rasad dobija žutu boju, izdužuje se i postaje neotporan na bolesti.


Rasad treba zalivati i pre rasađivanja, jer se biljke dobro obezbeđene vodom brzo oporavljaju i ukorenjavaju. Kasni kupus se u toku vegetacije zaliva 10-12 puta, u vremenskom intervalu 8-15 dana između dva zalivanja, sa po 30-40 mm vode. Orjentaciona količina vode za zalivanje kasnog kupusa je oko 380 mm tokom vegetacije. Kritičan period za zalivanje je rasađivanje, obrazovanje asimilacione površine – lišća, i zavijanje glavica.




Dušan Despotović, dipl ing ratarstva i povrtarstva