Recept za uspeh u svakom poslu su maksimalno zalaganje i uvođenje standarda, a kod proizvodnje krompira i odabir dobrog zemljišta.Ko se odluči za organsku proizvodnju, cene po kilogramu su barem 30% veće.


Krompir predstavlja jedan od najznačajnijih poljoprivrednih proizvoda koji se osim primarne upotrebe koristi i za proizvodnju skroba, glukoze i dr U republici Srbiji krompir se, posle kukuruza i pšenice, najviše proizvodi.

Krompir je bogat ugljenim hidratima, mineralima i vitaminima. Može se uzgajati i u saksijama.



Ko se odluči za organsku proizvodnju krompira cene po kilogramu su bar 30% veće od komercijalno proizvedenog krompira.Za ljude koji počinju da se bave organskom proizvodnjom bitno je da pre svega odaberu pogodno zemljište. Još je bolje ukoliko se uzme njiva na kojoj dugo ništa nije sađeno i koja je zapuštena, jer je takvo zemljište čisto i bez hemijskih supstanci. Sledeći uslov je podneblje koje pogoduje krompiru. Prednost je što u Srbiji pogodnih i zapuštenih njiva za uzgoj ima mnogo, a cene su im badava. Kod organske proizvodnje, njiva se isključivo đubri stajskim đubrivom, ali postoji hiljadu interesantnih načina kako se popravlja kvalitet zemljišta i kako se bori sa insektima na prirodan način.


Država subvencioniše organske proizvođače hrane. Poljoprivrednici koji se bave organskom proizvodnjom krompira mogu da dobiju do 45.000 dinara po hektaru zemlje. Pravo na podsticaj iz budžeta imaju proizvođači koji imaju sklopljene ugovore sa ovlašćenim sertifikacione organizacijama.



Sledeća bitna stavka jeste obezbeđivanje plasmana. Sjajan primer su sela na Staroj Planini. Preko zadruge i jedne srpsko-francuske firme, proizvođači iz mesne zajednice Dojkinci izvezli izvezli su celokupnu prošlogodišnju proizvodnju u Francusku.Onaj ko se odluči da organnski proizvodi voće i povrće starih sorti, ne samo da time čuva i vraća u život naše autohtone sorte, već ima i tu prednost da ne zavisi od proizvođača semena, jer stare sorte daju seme za svaku sledeću godinu same.i biljke su održive. To jeste malo naporniji posao, ali je ujedno i retkost, a ukusi su neprevaziđeni. jedino ograničenje je što takav proizvođač ne sme po našem zakonu da trguje semenom, već može samo da ga razmenjuje u malim količinama.



Što se krompira, tiče sa njim je teško propasti jer se kod nas u ishrani koristi u velikim količinama. Adekvatnom primenom svih neophodnih agrotehničkih mera prinos se kreće u proseku oko 20 tona po hektaru. Ukupan prihod iznosi u proseku 7.500 evra po hektaru. Kada se oduzmu troškovi proizvodnje, bruto dobit po hektaru izađe oko 4500-5000 evra.




Mirjana Pavlović
Tekst preuzet sa http://zemlja.rs/