Paprika je u našim krajevima vrlo zastupljena biljka. Ima plodove raznih oblika i boja. Možemo je naći veličine malih bobica pa sve do velikih plodova oblika paradajza i roga. Plodovi mogu biti tamnozeleni, svetlozeleni, žuti, narandžasti i crveni. Mogu imati slatki, poluljuti i ljuti ukus. Ovu korisnu i hranljivu namirnicu u 15. veku u Europu su doneli Španci. Kasnije se preko Afrike proširila u Tursku, a odatle u Mađarsku. Danas se u svetu uzgaja oko 50 sorti paprika.



Paprika - riznica vitamina

Paprika je vrlo hranljiva namirnica. Sadrži četiri puta više vitamina S od pomorandže. Njegova količina zavisi od sorti paprike, podneblju u kojem je uzgojena i nekim drugim faktorima. Crvena paprika poznata je po sadržaju vitamina S i beta-karotena, a dobar je izvor i vitamina V6 i vitamina A. Pored navedenih, u paprici se u manjim količinama nalaze i ostali vitamini. Od minerala najviše ima kalijuma. Smrzavanjem paprike dolazi do gubitka kalijuma, cinka, vitamina S, riboflavina, vitamina V6 i vitamina E. Kod kiseljenja paprika gubi manji deo vitamina, ali ih još uvek ostaje dovoljno za podmirenje potreba organizma. Energetska vrednost sveže crvene paprike iznosi samo 20 kcal na 100 g , 100g sveže crvene paprike sadrži 92 odsto vode, 6 g ugljenih hidrata, 0,99 g belančevina, 0,3 g masti i 1,2 g dijetetskih vlakana.



Sadnja paprike

Papriku počnite saditi na otvorenom kada srednje dnevne temperature vazduha dostignu 15 ° S, te prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Najbolja temperatura za rast i razvoj paprike je oko 25 S. Ako temperatura dostigne vrednost veću od 35 S paprika prestaje da raste. Ako se temperatura spusti ispod 0 S, biljka ugiba. Pri nižim temperaturama koren ne raste te je ukorenjivanje otežano, a samim time i onemogućen normalan rast i razvoj. Biljke nakon sadnje u nepovoljnim uslovima teško se i sporo oporavljaju. Paprike možete saditi na ravnu površinu ili u gredice. Način i sklop sadnje zavise od tipa paprike koju sadite te razdoblju berbe. Biljke koje se beru kroz kraće vreme, sade se u gušćim sklopom, dok one koje se beru kroz duže vreme, sade se u manjem broju biljaka po jedinici površine. Prilikom sadnje tlo dobro natopite vodom.



Priprema tla za sadnju

Rastu i razvoju paprike pogoduje zemljište bogato hranljivim materijama. Najbolja su duboka humusna i topla tla, te tla na kojima se ne zadržavaju atmosferske vode. U jesen, dubokim kopanjem na dubinu 30 -35 cm, počinje priprema tla za sadnju paprike. U proleće, pre sadnje, tlo se usitnjava i poravnava. Sadnja na otvorenom počinje kada je tlo dovoljno toplo te kada prestane opasnost od kasnih mrazeva. U polju se paprika rasađuje u redove. Razmak između redova bi trebalo da bude oko 70 cm, dok je razmak između biljaka - 30 cm. Đubrenje zemljišta pre sadnje ili rasađivanja će doprineti većem prinosu. Paprika iznosi iz zemljišta veliku količinu fosfora, kalijuma i azota, te je potrebna pojačana đubrenje tla pre sadnje. U gajenju na otvorenom, prihranite papriku 2-3 puta. Prvi put 10 dana posle presađivanja, drugi put pre stvaranja prvih plodova, te zadnji put mesec dana nakon drugog prihranjivanja. Najbolji predusevi paprike su kulture iz porodice mahunarki (pasulj, grašak i dr). Nakon paprike preporučuje se gajenje korenastih kultura i kupusnjača. Izmenjujte kulture tokom određenog perioda kako se ne bi smanjio rod paprike. Monokultura kod uzgoja paprike nije preporučljiva. Kao predusev nije preporučljivo saditi paradajz i krompir, zbog mogućnosti prenošenja bolesti.



Bolesti paprike

Od gljivičnih bolesti paprike najčešća je pepelnica . Na naličju listova razvija se retka prljavo beličasta prevlaka, listovi počinju da žuti, uvijati se, venuti i otpadati. Zbog gubitka lisne mase, sve je slabija cvetanje, a prinos nikakav. Do zaraze dolazi leti kada temperatura naraste iznad 32 °S. Preporučuje se preventivno prskanje zasada prirodnim sredstvima protiv zaraze kada se temperatura popne iznad 32 °S.

Osim pepelnice, tokom vegetacije, papriku napada još nekoliko gljivičnih bolesti poput gangrene korenova vrata . Do zaraze može doći još u rasadu, na presađenim biljkama i kasnije u vegetaciji . Na presađenim biljkama vrat korena posmeđi nakon čega se pojavi nekroza i vlažna trulež kore, a zaražene biljke polegnu kao pokošene, uvenu i uginu. Štete se javljaju nakon zalivanja, kada se zaraza počne da se širi tlom. Na takav način možete zaraziti vrlo velik broj biljaka. Štete su tada najveće. Plodovi koji leže na tlu mogu se direktno zaraziti, međutim do zaraze može doći i kroz peteljku. Na mestima gde se zaraza pojavila za vlažnog vremena oblikuje se vodenasta pega s beličastim prevlakom, koja se proširi po celom plodu. Za suvog vremena zaraženi plodovi se smežuraju, a pokožica poprimi izgled i boju pergamenta.

U drugoj polovini jula ili početkom avgusta, u doba najvećih vrućina, često dolazi do naglog uvenuće razvijenih biljaka paprike. Reč je o gljivičnoj bolesti poznatoj pod imenom uvenuće . Do uvenuće biljaka paprike dolazi tokom noći, nakon obilnog zalivanja. Zaraza se pojavi naglo - manji ili veći broj zdravih i čvrstih biljaka već sledeće jutro uvene. Na tim se biljkama posle listovi osuše, a na njima ostaju visiti plodovi koji pocrvene. poprečnim prerezom takve biljke na vratu korena lepo je vidljiv smeđe crni prsten neposredno ispod kore stabljike, znak začepljenja provodnih snopova. Veoma često uvene samo jedna strana biljke, koja se tada slabije razvija i daje kržljave plodove.

Razvoju gljivica pogoduje visoka vlaga tla, uz visoku temperaturu vazduha i tla. No, najopasnija bolest paprike je bakterijska krastavost plodova . Javlja se potkraj jula nakon kiše. Za razvoj bakterije potrebna je visoka relativna vlaga vazduha u rasponu od 24 do 30 °S. Simptomi se javljaju na licu listova kao male tamnozelene vlažne pege nepravilnog oblika, koje se s vremenom povećavaju i postaju uglaste, obrubljene žućkastim ivicom. Međusobno se spajaju zahvatajući sve veću površinu lista. Infekcija se širi od donjih listova prema gore. Jače zaraženi donji listovi žute i otpadaju. Na plodovima nastaju nekrotične pege smeđe boje, oko kojih tkivo ploda puca. Dolazi do deformacije ploda, a na mestu pukotina stvaraju se plutasta ožiljci. Seme na mestu zaraze ploda pocrni.



Prevencija i lečenje bolesti paprike

Zaštita paprike se prvenstveno sastoji u preventivi poput plodoreda u trajanju od 3 do 4 godine, redovnog uklanjanja zaraženih biljaka i njihovog spaljivanja. Hranite papriku organskim đubrivom i kvalitetnim kompostom . Tako biljke postaju otpornije na bolesti i daju zdrave plodove. Ne zaboravite posaditi vašu papriku zajedno sa kompatibilnim biljkama . Paprici odgovara prisutnost paradajza, ali ona ne voli blizinu pasulja, kupusa i kelja. Redovno špricajte papriku prirodnim sredstvima za suzbijanje parazita - preparatima od koprive, rastavića, crnog i belog luka. Zaražene biljke uklonite i spalite, nemojte ih odlagati u Kompostište.



Uzimanje semena paprike

Seme paprike je bubrežastog oblika, glatke površine i bledožućkaste boje. Dužina semena je 3 - 4 mm, širina 2 - 3 mm, a debljina 1 mm. U jednom gramu ima 150-200 semenki. Seme uz povoljne uslove čuvanja može zadržati klijavost i do 5 godina. Za dobijanje semena koristite zrele plodove crvene, narandžaste ili tamnožute boje. Za seme ostavite potpuno razvijene plodove karakterističnog oblika i veličine za uzgajani sortu, sa zdravih biljaka. Seme ćete najlakše izdvojiti iz svežih plodova. Mesnati deo ploda nakon vađenja semena iskoristite za jelo. Izvađeno seme prosušite u tankom sloju. Rasprostrite ga na lako upijajući papir ili pamučnu tkaninu i odložite na suvo, prozračno i senovito mesto. Dobro Prosušeno i očišćeno seme najbolje je sačuvati u označene papirne kese i čuvati na suvom, prohladnom i tamnom mestu.



Berba i čuvanje

Prve plodove paprike možete ubrati već 50 dana nakon njenog rasađivanja. Za vreme branja plodova vodite računa da ne oštetite biljku. Period branja paprike zavisi i o samom vremenu sadnje paprike i vremenskim uslovima koji su nastupili nakon sadnje. Papriku berite tokom sunčanog dana, nakon rose. Nikad je ne berite neposredno nakon kiše, jer vlažni plodovi brzo pljesnive i trunu. Papriku je najbolje brati makazama. Ubrane papriku nikad ne držite duže od sat vremena na suncu. Sveže paprike možete čuvati u frižideru do 5 dana. Možete ih zamrznuti, kiseliti ili konzervirati u ulju. Papriku možete i osušiti. Isecite papriku na rezance ili kolutiće, očistite od semena pa stavite u kipuću vodu na 10 minuta. Ocedite i stavite na sušenje. Trebaće vam nešto više toplote nego kod ostalog povrća. Kada je paprika dovoljno suva, sameljite je da je usitnite.