Phaseolus vulgaris


Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki, Fabaceae. Poreklom je uglavnom iz Amerike. U ishrani se najviše koriste pasulj zrnaš i pasulj mahunar. Osnovna razlika je u obliku mahuna - mahuna pasulja zrnaša formira konce na preseku mahune, koje olakšava ljuštenje, dok kod pasulja mahunara mahune su krhke, sočne i bez konaca - samo zrno sazreva puno kasnije.





Pasulj mahunar može biti i niski i visoki, zavisno o sorti, a još se razlikuje u obliku mahuna koji mogu biti pljosnate i okrugle, kao i boji mahuna koje su uobičajeno žute ili zelene, ređe imaju ljubičaste i crvene nijanse. Takođe se razlikuju i po obliku i boji zrna.






Sada ću vam predstaviti posebno ljubičasti pasulj mahunar:


Ljubičasti pasulj mahunar karakterističan je po izrazito tamnim, ljubičastim mahunama. Osim neobične boje, ove mahune su izrazito duge, mogu narasti do 35 cm dužine.


Seje se kao i sve ostale vrste pasulja na proleće nakon prestanka opasnosti od mrazeva, po 5 zrna u jednu jamicu. S obzirom da je to visoka vrsta, i da može narasti u visinu do 3 metara, treba mu obezbediti dovoljno visoke potpornje, ili konstrukciju za penjanje. Ja koristim bambusove štapove. Nisu možda najidealnije rešenje za visoki pasulj, ali su svakako najjednostavnije.






Karakteristična ljubičasta boja je vidljiva već na stabljici mladih biljaka čim malo poraste. Što više naraste, stabljike iz početne zelene boje posve poprime ljubičastu boju, a cvetovi su mu takođe ljubičasti.


Mahune se razvijaju prilično brzo - u početku su zelene, ali kako rastu ubrzo postaju ljubičaste. Jedino listovi ostaju potpuno zeleni.





Mahune se beru dok su čvrste i sočne, ako se ne uberu na vreme, tada se može koristiti kao zrno, bilo sveže bilo suvo. Međutim, kao zrno se teško ljušti, a i zrna nisu baš izrazito velika, stoga ga najviše preporučujem kao mahune. A mahune su meni lično odličnog ukusa. Karakteristične su i po tome da su zelene boje kad ih prerežete.



Iako je pasulj mahunar samooplodna vrsta, ipak uz pomoć insekata događa se i strano-oplodnja s ostalim vrstama. Zato preporučujem svaku pojedinačnu vrsta pasulja saditi odvojeno od ostalih vrsta.



Osim svojom hranljivošću, uopšteno sve vrste pasulja su korisne jer svojim korenjem vežu azot u zemljištu i kao takav je jedna od nezamenjivih biljaka u vašem vrtu koja poboljšava plodnost tla. Zbog tog istog razloga, pasulj nemojte dohranjivati, niti gredicu za pasulj pređubriti, jer u tom slučaju neće obilno roditi.