Krastavac krajnje rasipnički troši vodu , ima veoma razvijenu vegetativnu masu koja intenzivno transpiriše a koren se razvija u površinskom sloju 20-25 cm dubine , odakle voda vrlo intenzivno isparava. Potreba krastavaca za vodom je 250-400 mm u zavisnosti od toga dali je rana , letnja ili kasna proizvodnja.


U vreme setve zemljište treba da je optimalno vlažno, u suprotnom se obavlja predsetveno zalivanje i nakon nekoliko dana kada se zemljište prosuši izvodi se površinska priprema i setva. Poslesetvena zalivanja su rizična , jer može doći do stvaranja pokorice , može se intervenisati malim zalivnim normama da bi se razmekšala pokorica.


Do početka obrazovanja zametaka obavljaju se umerena zalivanja , da bi se sprečio intenzivan porast vegetativne mase i omogućilo formiranje većeg broja ženskih cvetova. Turnus je 4-8 dana u zavisnosti od uslova proizvodnje. U početku cvetanja preporučuje se još oskudnije zalivanje, čak i da se izostavi jedno zalivanje da bi se poboljšala oplodnja i formiranje ženskih cvetova.


Od početka formiranja plodova u periodu berbi , neophodno su češća zalivanja svakih 3-5 dana, naravno turnusi u modifikovanom obliku. Nedovoljna vlažnost u periodu plodonošenja uzrokuje prekid porasta mladih zametaka, plodovi se deformišu, krive, smanjuje se prinos, pogoršava se kvalitet(gorčina plodova), opada im tržišna vrednost.


Ukoliko se primenjuje zalivni režim prema vlažnosti zemljišta tehnički minimum vlažnosti u vegetativnom porastu 70% PVK, za vlažnije rejone 60% PVK, a u periodu plodonošenja 75-80% PVK. Krastavac je toploljubiv usev osetljiv je na hladnu vodu , min 20 ºC . Zalivanje treba obavljati kada su srednje dnevne temperature u proleće niže od 11 ºC, i leti 15 -17 ºC.


Zalivne norme su male 20-30 mm, prokvašava se sloj 20-30 cm. U početku vegetacije 15-20 mm. Obavlja se veći broj zalivanja, velika je norma navodnjavanja.



Načini navodnjavanja :

- BRAZDAMA
- OROŠAVANjE ILI KAPANjE
- SUBIRIGACIJA
- MIKROKIŠENjEM

Zalivanje je svakodnevno, onoliko vode koliko dnevno utroši na evapotranspiraciju.


Lubenice i dinje se u našim uslovima gaje bez navodnjavanja. Smatra se da su otporne na sušu, jer imaju dubok korenov sistem, koji prodire kod dinja do 1,5 m dubine , kod lubenice do 2m. 10-20 kg/ biljci u aridnim i semi aridnim rejonima ovi usevi se obavezno navodnjavaju.


Posledice suše u početku vegetacije u vegetativnom porastu su nerazvijene biljke koje kasnije nisu u stanju da formiraju visok prinos. Kritični period za vodu je u fazama cvetanja i plodonošenja. Ukupne potrebe za vodom su 400-600 mm. Zalivanja su ređa sa većim normama zalivanja 40 cm dubine lubenice su još otpornije na sušu treba prokvasiti sloj od 60-80 cm dubine, 1-2 zalivanja. Prvo u fazi cvetanja, drugo u početku porasta plodova. Kasnija zalivanja mogu da produže sazrevanje, smanjuju kvalitet, plodovi sadrže manje šećera i ostaju bez odgovarajućeg ukusa.




Valentina Aleksić dipl.ing.melioracije zemljišta i voda