Kriška dinje povoljno deluje na organizam, podstiče rad bubrega, smanjuje povišen krvni pritisak, olakšava probavu. Idealna da se organizam očisti od štetnih materija i pravi je recept protiv nadimanja u stomaku.


Dinja sadrži mnogo vode, tačnije 88%, a malo šećera – 11%, magnezijuma, kalcijuma, vitamine. Ovakav sastav čini je idealnom za osveženje. Plod je izuzetno malo kaloričan i sadrži samo 60-70 kalorija po kriški.


U dinji se nalazi dobitni par vitamina za dobru formu: provitamin A (dva miligrama na sto grama) koji je neophodan za ten i vid i mnogo vitamina S (25 miligrama na 100 grama). Ova dva antioksidansa štite organizam od kardiovaskularnih bolesti i starenja.


Poznato je da je čuveni antički lekar Hipokrat osobama sa slabim varenjem savetovao da posle jela pojedu krišku dinje prelivenu vinom. Voda i kalijum iz dinje podstiču rad bubrega. Ne treba zaboraviti i povoljno delovanje njenih biljnih vlakana. Dinja je idealna da se organizam očisti od štetnih materija i pravi je recept protiv nadimanja u stomaku.



Najmirišljavija od svih bundeva, dinja je izuzetno značajan izvor svih minerala i oligo elemenata. Kalijum, kojeg ima 300 mg/100g, pomaže organizmu da se oslobodi viška natrijuma i tako smanjuje povišen krvni pritisak. Podrazumeva se da bi dinju u letnjim mesecima trebalo često jesti, jer duže uzimanje ovog povrća pomaže da se pritisak potpuno stabilizuje.


Dinja može delovati nadražajno na stomak kod osetljivih osoba. Rastvarajući digestivne sokove voda posle dinje može ubrzati probavu i izazvati dijareju. Sumpor u dinji (14 mg/100g) može nadražiti sluznicu digestivnih organa. Da bi se ovi problemi izbegli, birajte zrelu dinju i jedite je više puta dnevno u manjim količinama. Za olakšanje varenja dinja se može omotati folijom i zapeći 20 minuta u pećnici.