Kelj pupčar je u našoj zemlji malo poznato povrće pa se zato i veoma malo gaji. U poslednje vreme čine se pokušaji da se ovo cenjeno povrće proširi naročito u Vojvodini. U Zapadno evropskim zemljama kelj pupčar se gaji masovno.


Da bi se obezbedila uspešna proizvodnja postrnog povrća neophodno je navodnjavanje
Za ishranu kod kelja pupčara koriste se razrasli pupoljci, Glavičice koje se formiraju na stablu u pazuhu listova, od kojih se spravljaju raznovrsna jela.


U ishrani je veoma značajan jer ima visoku hranljivu i biološku vrednost. Prema Markoviću hemijski sastav pupova kelja pupčara je sledeći: suva materija 18,08%, pepela 1,2%, celuloze 1,4% kalcijumpektina 0,2%, vitamina C 120 mg-100g, ukupan šećer 5,7 %, direktno redukujući šećer 4,2% saharoza 1,5%, proteini 3,8%, masti 1,0% limunska kiselina 10.335, hlorofil 0,9%, karatenoidi 0,21 mg / g Od mineralnih materija sadrži kalijum, natrijum, fosfor, kalcijum i sumpor.


Kelj pupčar je kultura umereno tople i vlažne klime. Ova kultura vema dobro podnosi mrazeve, s toga je ovo povrće za kasno jesenju i zimsku potrošnju. Veoma lako podnosi mrazeve do-10ْ C a podnosi i kratkotrajne mrazeve od -15 do-20ْ C bez značajnog oštećenja. Za naše uslove kelj pupčar je veoma zahvalna kultura, jer se može gajiti kao druga kultura posle skidanja ranih povrtarskih ili ratarskih useva, ali se mora imati u vidu njegove prilično duga vegetacija. Gajenjem kelja pupčara u smeni sa drugim kulturama obezbeđuje se veoma intezivno korišćenje zemljišta. Gaji se najčešće iz rasada, mada se može proizvesti i direktnom setvom iz semena. Pri proizvodnji iz rasada može se sejati u martu ili aprilu u različitim vrstama zaštićenog prostora da bi se rasadio u aprilu ili maju za letnju, odnosno jesenju potrošnju. Medutim, u našim uslovima za zimsku proizvodnju najbolje je ako se setva vrši krajem maja a rasađuje krajem juna ili početkom jula. Sadnja ne sme da kasni jer ako se zakasni glavičice ostaju sitnije i nedovoljno formirane, uz to su slabijeg kvaliteta.



Pre sadnje zemljište treba obraditi i po mogućnosti uneti 20-30 t/ha zgorelog stajnjaka. Ukoliko se unese stajnjak treba uneti i mineralna đubriva u količini oko 100 kg azota 80 kg fosfora (R2O5) i oko 120 kg kalijuma (K2O) po hektaru.

Ukoliko se ne unosi stajnjak mineralna dubriva treba uvećati za 20-30%. Do sadnje treba uneti 1/2 azotnih i celokupnu količinu fosfornih i kalijumovih đubriva. U prihrani treba uneti drugu polovinu azota i to u vreme dobro razdvojene rozete listova.



Uspeh u proizvodnji kupusnjača u velikoj meri zavisi od kvalitetnog rasada. Da bi ostvarili kvalitetan rasad treba obaviti setvu na lepo pripremljenoj i neđubrenoj leji sa po 2.5-3 g semena po m2. Nakon setve seme se pokriva sa kompostnom smešom u debljini 1-1,5 cm. Nakon setve treba izvršiti obilnije zalivanje. Pored setve na leji rasad kupusnjača se može sejati i sejalicama na razmaku redova oko 30-50 cm i tada se može vršiti međuredna kultivacija. Pri ovakvoj setvi se dobija rasad boljeg kvaliteta. Ovakva setva je moguća jer prostora uvek ima dovoljno pa se ne mora primenjivati gusta setva na leji.


Rasad se sadi na razmak redova 70-100 cm, a u redu oko 50 cm, između biljaka. Pre sadnje treba uneti herbicid, Treflan u kolicini 2 kg/ha koga treba inkorpornirati. U toku vegetacije kod kelja pupčara primenjuju se uobičajene agrotehničke mere kao i kod ostalih kupusnjača. Treba ga redovno navodnjavati, međuredno obrađivati i jednom prihraniti. Zaštita od štetočina je ista kao i kod ostalih kupusnjača. Kod kelja pupčara u sušnim uslovima značajniji problem mogu biti lisne vaši koje se suzbijaju sistemičnim insekticidima. Od rasađivanja do berbe u uslovima navodnjavanja treba da prođe oko četiri meseca.


Na malim površinama u baštenskoj proizvodnji može se primeniti sukcesivna berba i da se bere po potrebi odozdo na gore pri čemu berba može da počne u oktobru pa da traje do januara izuzetno i do proleća jer je veoma otporan na niske temperature. Na velikim površinama kelj se bere jednokratno u novembru najčešće ručno odsecanjem ili kidanjem glavica, mada u svetu postoji i uređaj za mašinsko ubiranje. Prinosi su najčešće 10-15 t/ha. Pored pupova (glavica) za ljudsku ishranu se mogu koristiti listovi (umesto raštana) a posebno su visokog kvaliteta, posle pojave mrazeva. Ostaci stabla i listova mogu se iskoristiti kao izvaredna stočna hrana.