U organskoj poljoprivredi malčiranju se pridaje važna uloga. Sve više se koristi u ratarstvu, a naročito u povrtarstvu. Za malčiranje se koriste organska materija odnosno razni žetveni ostaci, PE folije, fotorazgradive folije i malč papir kao i živi malč.

Neposredno pokrivanje biljaka perforiranom folijom ili tzv. vlies folijom (agril, kovertan, nec folija), i tufbelolom koriste se dosta u povrtarstvu za ranu proizvodnju povrća. Ovi materijali omogućavaju lako uklanjanje s polja, što je značajno sa stanovišta obrade zemljišta.

U povrtarstvu, malčiranje je značajno jer se njime stvara povoljniji mikroklimat za biljke. Folije omogućavaju zaštitu od niskih ili visokih temperatura zavisno od materijala od koga su napravljene. Ova okolnost omogućava raniju proizvodnju 10-30 dana što otvara put novom tipu proizvodnje rano-prolećnom i kasno-jesenjem bez podizanja skupih objekata. Na pokrivenom zemljištu smanjuje se broj zalivanja jer se čuva vlaga u zemljištu.

Malčiranjem se zemljište čuva od erozije izazvane vetrom i kišnim kapima kada se kvari njegova stuktura. Biljke i plodovi biljaka ostaju čisti. Pored toga, na ovaj način mogu se efikasno eliminisati i korovi. Naime, pod uticajem sunčane svetlosti (solarizacijom) preko polietilenskih prozračnih folija zagreva se zemljište, podstiču semena korova na nicanje, potom mladi klijanci stradaju na visokoj temperaturi.

Ovo saznanje pruža mogućnost za borbu protiv korova malčiranjem tamnim folijama u biljnoj proizvodnji. Tamna folija se može posmatrati kao herbicid ali kao apsolutno netoksičan, bezopasan po biljke, zemljište i čoveka.

Koji malč upotrebiti zavisi od toga, šta je kao pogodni materijal dostupno, od biljaka posađenim na površini koja se malčira, ali i od same površine. Tako za ukrasni deo vrta u kojem se često boravi, gde su smešten prostor za sedenje ili terasa koristiti “estetski” materijal, na primer, usitnjenu koru drveta u boji , dok se za neke druge delove vrta (povrtnjak) mogu koristiti i drugi materijali.


Kompost
Malčiranje kompostom ima višestruku funkciju : obogaćuje zemljište, povećava njegovu plodnost, guši korov, greje zemljište. Može se primeniti pri sadnji ili tokom cele vegetacije. Pokriti jednom ili više puta oko biljke.



Slama
Malčiranje slamom obogaćuje zemljište, guši korove, hladi zemljište .U sloju od 8 cm oko biljke,ali da je ne dotiče. Najbolja je slama ovsa.


Pokošena trava
Malč od pokošene trave može se primeniti, samo ako na travnjaku nisu korišćeni herbicidi. Ovaj je malč jeftin, i lako dostupan. Kratkog je veka u odnosu na ostale vrste, pa ga je potrebno obnavljati svake 2-4 nedelje. Iako je najbolje pokošenu travu ostaviti na površini koju će ona postepenim raspadanjem obogatiti organskom materijom, iz estetskih razloga najčešće se pribegava njenom uklanjanju s površina. Pokošenu travu dodati u sloju od oko 4 centimetra, no u kratkom vremenu ovaj će se sloj smanjiti na polovinu. Kod dodavanja nikada ne zbijati slojeve, budući da tada nastaju povoljni uslovi za rast i razvoj mikroorganizama, koji će otkos brzo razgraditi pri čemu će doći do stvaranja neugodnog mirisa.


Ostali materijali
Novine (ne i magazini u boji) pogodan su materijal za kratkotrajno suzbijanje korova na lejama . Uvek bi trebalo koristiti barem osmorostruki sloj novinskog papira. Nakon postavljanja papira, leju obavezno dobro natopiti, kako vetar ne bi razneo papir.Koristiti samo pri sadnji.

Dugotrajniji materijal od novinskog papira je karton koji će se na površini održati i duže od jedne sezone.

Plastične folije koje su propusne za svetlost i vodu, odličan su odabir za leje s povrćem. Potrajaće nekoliko sezona. Jedini im je nedostatak što su znatno skuplje od ostalih materijala, ali će od svih ostalih najbolje kontrolisati rast korova, te sprečavati isušivanje zemljišta..

Kokosova vlakna u poslednje su vreme sve više u upotrebi. Dobijaju se mlevenjem ljuske kokosovog oraha i zbog svoje lepe, čokoladne boje, odličan su izbor za malčiranje cvetnih leja.


Kora drveta
Kora drveta jedan je od najboljih materijala za malčiranje. Sastoji se od manje ili više usitnjene kore stabala. Osim funkcionalne ima i estetsku funkciju, jer lepo izgleda postavljen na površini. Kod primjene kore drveta kao materijala za malčiranje, treba voditi računa o nekoliko stvari. Rastvaranjem kore drveta, mikroorganizmi troše kiseonik iz zemljišta. Zato je pre malčiranja zemljište potrebno obogatiti organskim đubrivima koja sadrže kiseonik. Kora drveta dodaje se u sloju debljine 5-7 centimetara.


Otpalo lišće
Lišće koje vam s jeseni pravi probleme možete baciti na kompostnu gomilu gde će se brzo razgraditi na toliko koristan kompost, a može se njime i direktno malčirati leje. Pri dodavanju suvog lišća na leju ne preterivati u debljini sloja. Neka on bude 5-8 centimetara debeo. Tokom zime će se delimično razgraditi, tako da će do proleća debljina sloja biti optimalna. No, primena suvog liša i nije svugde poželjna. Na primjer, ne valja ga primjenjivati u kamenjaru, gde bi natopljen kišom mogao oštetiti neke biljke.


Trava, piljevina
Odlični su materijali za malčiranje. Malč od usitnjenog drveta vrlo je sličan malču od kore drveta, s tom razlikom što se ovde radi o mešavini usitnjenih grana i šiblja. Piljevina je dugotrajan malč, koji lako možemo nabaviti. Odlična je za malčiranje leja pod stablima i grmljem. Iako se često primenjuje za malčiranje leja na kojima je zasejano povrće ili cveće, piljevina, kao ni ostali malčevi dobijeni od drveta nisu pogodni, budući da se raspadanjem drveta oslobađaju materije koje mogu štetiti razvoju korenja mladih biljčica. Ovde je uvek bolje upotrebiti malč od pokošene trave.


Borove iglice
Ne mogu se primeniti svuda, budući da se njihovim raspadanjem zemljište zakiseljuje. Zato se iglice koriste za malčiranje površina na kojima su posađene kulture kojima kiselo zemljište odgovara, kao na primer, hortenzije, azaleje, kamelija, bergenija…Takođe deliju protiv gljivičnih bolesti. Zastiru se u sloju 2-4 cm.



Valentina Aleksić,
dipl.ing melioracija zemljišta i voda