Živinsko đubrivo se smatra najačim organskim đubrivom (jače i od glisnjaka), uz golubije, tj ptičije. Ima fantastično puno Azota, koji pogoduje biljkama, čak do 2%, malo manje Fosfora (* takođe u pristupačnom obliku za biljke) i najmanje Kalijuma.

Od takve prihrane, biljke bujaju i učinak je brzo vidljiv i efektan. Slabije je zametanje plodova i razvoj korena (zbog faze bujnosti), pa se takva prihrana češće koristi u fazi već zametnutih cvetova i plodova. Odnosno, kada su se biljke već ustalile u vegetaciji.

Možda je najbolji primer kod paprike, koja bi u slučaju rane prihrane, "prerasla", i izvaljivla od težine, pri svakom zalivanju, kada tlo omekša. Morale bi se ubadati pritke (kočevi). Treba je hraniti, tek posle zametanja plodova. Prejaka doza živinskog, može da ošteti koren ("popeče ga").



ZATO SA PRIHRANOM OPREZNO I PAMETNO.


Sigurniji način prihrane je zalivanje osokom, razređenim rastvorom živinskog (ptičijeg) đubriva (gnojnica). Odnos živinskog đubriva i vode, bi trebao biti 1:10, pa do 1:15. Još je bolja odstojala (prevrela) osoka. Recimo u 100l vode stavimo 10-ak kg živinskog đubriva, promešamo i ostavimo, na udaljenom mestu, (zbog neprijatnog mirisa, .. na crkotinu). Može se posuda i dobro zatvoriti i povremeno promešati (na 4-5 dana).

Kada se previranje završi, miris se skoro izgubi. Boja osoke za korisnike bi trebala biti boja slame (ili piva). Važno je znati da u osoki nema Fosfora (ima ga jako malo - nedovoljno), pa bi ga trebalo dodati, mineralnim đubrivom.

Uopšte je poznato da se biljke, vremenom prezasite istih mineralnih materija, pa će uspeh biti veći, ako kombinujemo prihranu organskim i neorganskim đubrivom.

Osoka, naročito pogoduje Fuksijama, Impatijama, Karanfilima, Primulama, Hrizantemama ... povrću.
Dobro se pokazalo i zimsko đubrenje živinskim đubrivom voćaka, kada padavine lagano rasporede hranivo u tlo.