Tokom nadolazećih meseci u povrtnjaku će biti mnogo posla. Potrebno je zasaditi povrće koje ne toleriše niske temperature, pleviti, zalivati, ali i ubirati prve plodove napornog rada. Potrudite se da bolesti i štetočine uništite na najblaži mogući način, dakle bez hemijskih sredstava. Ako nemate ili ste već iskoristili svoj komadić zemlje na kome možete saditi, ne očajavajte, pogledajte ima li na balkonu mesta da uzgojite još poneki plod.



U ovom razdoblju vaši najveći neprijatelj biće korovi, a iako je sada prilično puno padavinana može se najednom pojaviti i suša. Gredice redovno održavajte čistim tako što ih plevite od korova koje biljkama oduzima dragocena hraniva. Uklonite li korove pre nego procvatu, smanjiće se njihov broj iduće godine pošto se najčešće razmnožavaju semenom.



Ukoliko leto bude sušno, najlakši način da održite što više vlage dostupne biljkama jeste da ih malčirate. Ukoliko bude vlažno leto, umesto problema s vodom mogli biste imati problema s gljivičnim bolestima. Da bi ste sprečili pojavu bolesti, useve maksimalno proredite, kako bi se mokri listovi što laše prosušili. Ne zaboravite ponekad razbiti i pokoricu koja se može pojaviti usled čestog zalivanja.



Nije prekasno napuniti nekoliko velikih posuda ili samdučića posebno izrađenih za tu namenu, napunjenih supstratom. Već smo puno pisali o tome koje sve kulture možete ovako uzgajati. Važno je izabrati posudu prave veličine i napuniti ga supstratom pa u njega zasaditi biljke.



Za balkon izaberite niske kultivare. Za paradajz i paprike izaberite posude u koje stane oko 20 litara zemlje, a za šargarepu koji su duboki barem 30 cm. Tokom leta biljke u posudama trebaćete češće zalivati zato što se mala površina lako isušuje. Najbolje je zalivati ujutro, a ako je potrebno i naveče. Hraniva koja se nalaze u supstratu biljka će brzo potrošiti pa će biljke trebati i češće prihranjivati. Za to je najbolje koristiti tekuća mineralna đubriva. Biljke nikada ne prihranjujte dok je supstrat suv jer tako možete izazvati oštećenja na habitusu.



Prestala je opasnost od kasnih mrazeva pa je konačno moguće na otvorenom zasaditi i najosetljivije biljke. Ukoliko niste sami uzgojili rasad, morate ih kupiti. Za dalji razvoj biljke vrlo je važan izgled samog rasada, zato ne škodi ponoviti savete. Proverite da na njima nema štetočina, da je stabljika zelena i dobrog izgleda. Pazite da nemaju predugačku stabljiku jer bi se već u putu mogla slomiti ili da listovi nisu svetlozelene do žute boje. Na tržištu ćete često naći i rasad golog korena. Iako će se ukoreniti i doneti plod, bilo bi bolje da sadite rasad sa grudvom supstrata. Lakše i brže će se ukoreniti, a tako i pre doneti plodove.


Biljke sadite na dobro pripremljeno tlo pa ih nakon sadnje obavezno zalijte. Ako je moguće sadite ih kasnije popodne ili predveče, da se aklimatizuju na novu sredinu do jutra, pre prvog sunca, a možda i vručine koja će uslediti. Krastavcima i paradajzu osigurajte potporu, postavite mrežu za krastavce i kočiće oko paradajza.