Iako "dvotrećinski" pripada proleću, jun se smatra letnjim mesecom - kažu klimatolozi i meteorolozi. Mnogo je razloga što se jun smatra prelomnim mesecom. Narodni pripovedač kaže da kad naš narod nekoga voli, onda mu tepa i daje imena od milja. Tako jun u narodu nazivaju još: Trešnjareva, trešnjober, jun, senjski (Sjenokos), crvenik, čerešnjar ...

Jun je jedno od svojih imena dobio i po cvatu mirisne i medonosne lipe - juni Ovo drvo je kod nas vekovima bilo predmet ljubavi i poštovanja, kao što je kod Grka maslina, kod Germana hrast, kod Arapa palma ...

Naši daleki preci smatrali su lipu ljubimicom bogova, pa su pod krovove kuća stavljali njene grane da ih, po verovanju, štite od gromova.

Jun je, po pravilu, topliji i sunčaniji od maja. Srednja mesečna temperatura vazduha je za 3-4 stepena viša nego u maju. Međutim, junske kiše ne traba da nas iznenađuju, jer je u pitanju mesec koji se ubraja u red najkišovitijih! Iako je najispravnije jun smatrati prelaznim periodom između proleća i leta, zabeležene su godine kada je bio najtopliji mesec u godini, ali u pojedinim delovima i najkišovitiji u godini. U njemu je i najveći broj dana sa grmljavinom i gradom. Meteorolozi uzroke ovakvom promenljivom vremenu nalaze u povremenom prodoru vlažnog i svežeg vazduha sa Atlantika, što uslovljava poremećaj stabilnosti atmosfere i u nižim slojevima, kao i uslove za stvaranje olujnih oblaka (kumulonimbusa) koji daju jake vetrove, pljuskove i grmljavine, a često i grad.



U polju

Nastavlja se međuredno kultiviranje kukuruza, krompira, suncokreta, soje i drugih useva koji do sada nisu prihranjeni ili slabije izgledaju. Mogu da se seju rani hibridi kukuruza iz grupe zrenja 100, 200 i 300 na površinama koje su zahvatile poplave, pogotovu za silažu, a seje se sirak i ostali usevi kraće vegetacije.

U prvoj dekadi juna kosi se grahorica i crvena detelina, te lucerka - drugi otkos za seno. Ona treba kraće da se zadržava u otkosima radi manjeg gubitka lišća i boljeg kvaliteta. U svim našim krajevima početak juna je najpogodniji za košenje livada, jer je trava u cvetanju, a tada je najkvalitetnije seno. U drugoj i trećoj dekadi meseca žanju se ozimi ječam i ranije sorte uljane repice, a krajem meseca često počinju da se žanju ječam, pšenica, raž, tritikale i ovas. Postrni se seje kukuruz, soja za zrno ili silažu i zelenišno đubrenje, stočni sirak, sudanska trava, stočni kelj te grašak, boranija i dr. Ovde je vrlo važna brzina obavljanja poslova i što ranija postrni setva kojom se čuvaju i iskoriste rezerve vlage u zemljištu . Ako se ne seju postrni usevi, strnište treba plitko zaorati (oko 10 cm).



U povrtnjaku:

Jun je mesec nege u proleće posejanih useva i direktne setve, ili setve za proizvodnju preko rasada jesenjih useva. Takođe je i mesec berbe ranih kupusnjača - kupusa, kelja, karfiola i kelerabe, graška za preradu i mladog krompira. Krajem juna beru se rani paradajz, paprika, boranija, tikvice, vadi luk srebrenjak. Ostalo povrće se neguje, okopava, navodnjava i štiti od bolesti i štetočina. Počinje sadnja kupusnjača za zimsku potrošnju.


Kako brati povrće?

Fiziološka zrelost je stepen zrelosti pri kojoj je povrće prikladno za potrošnju ili sveže, ili za preradu. Ona se postiže kad je seme u biljci zrelo, a to znači sposobno za klijanje. Tehnološka i fiziološka zrelost ne moraju se poklapati vremenski, ali se često te dve zrelosti u celosti podudaraju. Takav je slučaj, na primer, kod paprike namenjene preradi, te paradajza i lubenica.

Za utvrđivanje pravilnog roka berbe potrebno je odgovarajuće iskustvo i znanje. Naime, kad se povrće prerano bere, smanjuje se prinos, ali kvalitet je bolji. Za to postoji, naprimer, slučaj kod mahuna, kelerabe i graška. Obratan slučaj je kod paradajza i lubenice, gde zeleni plodovi nisu prikladni za jelo.

Velike štete mogu nastati ako se povrće bere suviše kasno. Naime, kasno ubrana salata postaje gorka, krastavac požuti, grašak otvrdne i postane brašnjav, dinje i paradajz omekšaju, te se brzo kvare. Vreme berbe nekih vrsta povrća zavisi i o udaljenosti tržišta. Plodove paradajza i dinja za duži prevoz treba brati poluzrele, jer dozrevaju tokom transporta.



Kod stoke:

Ovo je mesec mladunčadi u stočarstvu, jer se u gazdinstvu sada nalaze mlada telad, jagnjad, prasci, pilići ... Svima njima treba obezbediti odgovarajuću hranu. Za preživare je najbolja dobra paša. Ukoliko krave još nisu osemenjene, treba planirati vreme telenja. ako se domaćinstvo bavi proizvodnjom mleka za tržište, a raspolaže sa, naprimer, 6 krava, treba planirati da se svaka 2-3 meseca teli po jedna tako da ukupna količina mleka po mesecima bude približno ista. To nije baš jednostavno postići pa vredi posavetovati se sa veterinarom ili stručnjakom Agencije za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi.



U voćnjaku i vinogradu:

Voćari u ovom mesecu treba da obave potpunu zaštitu voćaka od raznih bolesti i štetočina, pridržavajući se, svakako, rokova prognozne službe za zaštitu bilja. Voće na pragu berbe - trešnje, jagode, maline i drugo ranozrele ne sme se prskati. Zemljište u voćnjaku traba održavati čisto, uklanjati korov, obaviti zelenu rezidbu, negovati okalemljene mlade voćke.

Šta stručnjaci savetuju kada je reč o orezivanju mladih voćaka?

Obavlja se prvih godina kako bi im se dao željeni oblik. Proređivanje se vrši kada je kruna gusta i prilikom njenog oblikovanja. Pretežno se uklanjaju vodopije odsecanjem iz osnove, zatim grane koje se ukrštaju, obolele i slomljene. Starije grane se retko potpuno uklanjaju. Skraćivanje grana primenjuje se na starijim stablima, na mlađima sa sporijim prirastom ili u cilju pretvaranja nerodnih u rodne grančice. Orezivanje u toku vegetacije ili zelena rezidba najčešće se primenjuje kod breskve. Cilj je korigovanje oblika krune, kada je ona suviše gusta ili za vreme suše, da se smanji utrošak vode. Sastoji se u odsecanju, potpunom uklanjanju ili skraćivanju letorasta. Obavlja se krajem maja ili tokom juna samo po potrebi jer voćku iscrpljuje.


U mladom vinogradu uklanjaju se površinske žile i kalemi se na zeleno. Uz zelenu rezidbu vezati lastare za kolje (u mladim vinogradima). U rodnim vinogradima obaviti drugo sečenje, prorediti grozdove i bobice za stone sorte i provući lastare između žica. Ako treba, zalivati vinograde.



U bašti i na okućnici:

Sa smenom godišnjih doba, proleća i leta, nastaje i smena cveća u bašti. Itsovremeno kada počinju cvetati božuri, ruže i većina sezonskog cveća, režu se precvetali cvetovi ukrasnog šiblja, vade lukovice i dvogodišnje cveće. Tulipani, Krokus, narcisi, zumbuli, visibabe i ostale lukovičaste vrste koje cvetaju u rano proleće, ne moraju se svake godine vaditi iz zemlje. Na istom mestu mogu ostati 3-5 godina i za to vreme razviti krupnu lukovicu koja će dati podmladak. Posle tog perioda vađenje je obavezno kada nadzemni delovi svenu, požute i počnu da se suše.

S pojavom prvih cvetova ruža počinje njihovo letnje orezivanje. Sastoji se u redovnom uklanjanju precvetalih cvetova s dva para listova. Rez treba da bude 3-5 milimetara iznad pupoljka. S mnogocvetnih ruža, čiji su cvetovi raspoređeni grupno, u grozdovima, treba ukloniti svaku cvast čim je završeno cvetanje.

U ovom mesecu zapaža se bujniji rast i bogatije cvetanje većine kaktusa. S rastom temperature povećavaju se i zahtevi za vodom. Kaktusi se zalivaju u ranim jutarnjim satima.



Petar Ilić, "Poljoprivredni kalendar"