Pre nego uopšte krenete u uzgoj, morate imati nešto od osnovnog alata, a tu spada: prskalica (na pumpicu), kantica za zalivanje, male vile ili grabulje i makaze. Naravno, trebaju vam i saksije za cveće.

Što se tiče zemlje, nekoj kulturi treba posebna zemlja, a to ćemo vam uz tu biljku napomenuti. Bilo bi odlično kada bi mogli doći do prave šumske zemlje, koja je najhranjivija. Moguće je i kupiti dobru zemlju, ali su velike razlike od proizvođača do proizvođača. U kupovnu zemlju mešaju piljevinu, a ponekad i stiropor, tako da čiste zemlje ima jako malo. Kod punjenja saksija zemljom, obavezno na dno stavite kamenčiće, prst debljine, radi drenaže.

Pa krenimo!

Za sadnju i setvu u kući/stanu ne treba te čekati proleće. Nabavite seme, potrebnu opremu i krenite u uzgoj. Počnimo od jednostavnijih biljaka.



PERŠUN

Odgovara mu plodna, rahla zemlja i toplo, sunčano mesto, ali ne direktno sunce jer tada listići počnu žuteti. Želite li samo list, dovoljna vam je obična saksija za cveće jer u njoj ne razvije veliki koren. Peršun morate prskati vodom i neka u tanjiriću uvek ima makar malo vode. Kad pusti velike stapke listova, počnite rezati makazama, tako će gušće rasti i imati intenzivniji miris. Pripazite na crne vaši. Suzbite ih ili bubamarama ili prstima, niukom slučaju ne prskajte insekticidima. Ne dozvolite im da se prošire.

Korištenje: ako ćete imati toliko listića da ih nećete stići potrošiti, naseckajte ih na sitno, stavite u posudice za led, prekrijte s malo vode i stavite u zamrzivač. Tako ga možete koristiti za sve a i miris mu ostane isti. U teglu promera 28 cm je dovoljno posejati pola kesice semena.



CELER

Dvogodišnja ili višegodišnja biljka. Uspešno raste u posudama. Može podneti bilo kakvu zemlju. Celer ima intenzivan ukus i miris. Valja pripaziti ne neke stvari.
Za vreme trudnoće može dovesti do neželjenih smetnji i zato treba biti oprezan, stimuliše rad bubrega i njegove funkcije, zato kod obolelih bubrega treba posebno paziti, za dijabetičare je najbolje da ga uzimaju kuvanog, a oprez je potreban jer sadrži ugljene hidrate, postoje osobe koje su alergične na celer.



MRKVA - ŠARGAREPA

Zbog malog prostora u teglama najbolja je bejbi šargarepa, posađena u dugačku, dublju posudu dreniranog dna s rahlom zemljom. Uslovi su isti kao i za peršun samo što šargarepi ne smeta direktna sunčeva svetlost. Takođe treba voditi brigu oko vašiju.



MIROĐIJA - KOPAR

Dvogodišnja biljka sa zadebljalim korenom tako da takođe treba veću posudu, a valja računati da i dosta visoko naraste. Odgovara mu toplo, ali ne prevruće mesto. Najbolje da stoji na prozoru koji gleda na istok tako da izbegnete letnje popodnevno sunce. Možete ga staviti i u posudu sa nekim cvetom. U biti, mirođija spada u vrstu korova tako da će mu odgovarati gde god da ga stavite. Ova je biljka vrlo zahvalna jer se upotrebljava cela, koren, stabiljka, listovi i cvet.



CIKORIJA - RADIČ

Sejati se može u razne posude, predlažemo uske dugačke posude, a zatim ih presadite u posude veličine velike čašice od jogurta (od pola litre) jer će tako glavice biti veće i brže će rasti. Bitno da se redovno zalivaju i da su na toplom sunčanom mestu.



RUKOLA - MATOVILAC

Zauzimaju puno mesta, a ne daju izdašne plodove pa ih je malo za konzumaciju. Uslovi proizvodnje su isti kao i za drugu salatu.



BOSILjAK

Raste na sunčanom i zaštićenom mestu i treba mu dosta vode. Osetljiv je na zimu pa ga treba premestiti u kuću za vreme hladnih dana. Može se saditi i uz cveće, a pogoduju mu ona koja imaju velike listove jer ga tako štiti. Naraste do 40cm, cvetići su mu uobičajeno rozasti ili beli, a postoje još i ljubičasti i tamni bosiljak.



TAJLANDSKI BOSILjAK

Uzgoj i upotreba su isti kao i za običan bosiljak, razlikuju se u izgledu, a ukus je vrlo sličan. Tajlandski bosiljak ima sladak ukus sličan anisu. Koristi se u pripremi azijskih, vijetnamskih,tajlandskih jela, salatama, supama, jelima iz woka.... dakle uz jela dalekoičtočne kuhinje.



ORIGANO

Voli jako sunce i ne voli vlagu, znači mesto mu je na južnoj strani. Zemlja mora biti dobro drenirana. Radi dobre drenaže stavite ga u posudu u kojoj su na dnu kamenčići, zatim pesak i tek onda zemlja iz šume. Seje se u proleće, a deli se u jesen. Pre zime se rezanjem na jednu trećinu biljke priprema za mirovanje. Listove je najbolje brati pre cvatnje. Koriste se smrznuti ili osušeni, možete ga staviti u ulje ili sirće.



MAJČINA DUŠICA - TIMIJAN

Iz iskustva povrtlara koji uzgajajau majčinu dušicu, ona zna biti vrlo zahtevna biljka, ali će te sa nešto upornosti uspeti. Zemlja treba biti dobro drenirana i vrlo plodna, a treba izbegavati kiselu i vlažnu zemlju, od takve se biljka suši. Voli sunčano mesto i zavetrinu, a može podneti niže temperature. Bere se dva puta godišnje, uoći cvatnje. Sušite ga na promaji ili ga stavite na novine i na viseće kuhinjske elemente. Ako će te se dobro brinuti o njej, osušena će vam trajati i nekoliko godina. Najbolje ju je uzgajati samu u saksiji. Računajte da će te je morati sejati dva puta godišnje, zbog sigurnosti da će setva biti uspešna.



VLAŠAC

U prirodi raste kao samonikla biljka na vlažnim livadama, rečnim obalama i na močvarnom tlu. Ako imate mogućnost, nađite takav, iskopajte i presadite ga u saksiju jer ima intenzivniji miris i ukus nego kupovno seme. Ima ga na rubovima šume, potražite ga ako imate priliku, šetnja šumom biće vam dodatna nagrada. Za uzgoj mu treba dobra humusna i vlažna zemlja i obilje sunčeve svetlosti. Ako ste ga iskopali u prirodi, onda upravo s tom zemljom napunite saksiju. Upotrebljavaju se samo sveži listići koji se režu od proleća do jeseni.



RUZMARIN

Uglavnom raste kao snažan razgranati grm koji može narasti i do 2 m u visinu. Možete ga obrezivati i tako određivati hoće li više rasti u visinu ili širinu. Grančice se režu kad procveta, a može i kasnije. Sušite ih u hladu, zatim odvojite listiće i usitnite za začin. Ako ga uzgajate u saksiji i u kontinentalnim krajevima, pomešajte našu plodnu šumsku zemlju s onom primorskom (uzmite zemlje u vreću kad se vraćate s mora ili zamolite nekoga da vam malo donese). Držite ga na južnoj i osunčanoj strani.



KADULjA - ŽALFIJA

Ako volite čaj od žalfije,a jako je lekovit i trebali bi ga piti za sve i protiv svega, posadite je i bićete oduševljeni. Što se tiče zemlje, stavite bilo kakvu jer uspeva u svim uslovima i u svakoj zemlji. Raste više godina.



SELEN - LjUPČAC (VEGETA)

Višegodišnja biljka i spada u istu porodicu kao šargarepa, peršun i celer. Koristi se takođe cela biljka, listovi, stbljike, koren i plodovi. Pun je vitamina S. Može se uzgajati u saksiji, a i u vrtu. Vrlo je otporan, jedan uzgajivać svedoči kako je greškom pokošena, a nakon toga je intenzivno narasla i proširila se dvostruko više. Listići se konzumiraju sveži ali ih možete sušiti, tako da preko zime imate svoju vegetu za kuvanje.



ANIS

Ako želite malo egzotike, anis je pravi izbor. Naraste do jedan metar i najbolje je uzgajati ga samog u saksiji. Uzgaja se u supstratu za kaktuse, koji je sastavljen od treseta i humusa, s tim da se zbog propusnosti treba dodati 1/4 rastresitog materijala, isprani pesak, drobljenu ciglu ... Plodovi Anis Fructisa se beru u septembru, očiste se od peteljki i suše na promajnom mestu uz često mešanje. Odličan je za kolače i hleb, variva, umake čak i u pekmezima i kompotima. Najbolje ga je usitniti pre same upotrebe jer mu miris brzo izvetri. Budite oprezni, kod nekih ljudi može izazvati alergijsku reakciju.



ČUBAR

Jednogodišnja biljka, naraste u grmić širine oko 40 cm, a listići su joj dugi oko 3 cm. Cveta dva puta godišnje, a listići se beru nakon cvatnje i suše.



ESTRAGON

Višegodišnja biljka koja može narasti do 1,5 metara. Traži dreniranu plodnu zemlju i toplo osunčano mesto. Najbolje držati je samu u saksiji. Listići se koriste ili sušeni ili sveži.



SREMUŠ - MEDVEĐI LUK

Zaboravljena biljka koja je vrlo lekovita naročito protiv povišenog krvnog pritiska i holesterola. Sadrži eterično ulje sa alisulfidima – slično kao i u belom luku, biološke katalizatore i do 15 % polisaharide (od voćnog šećera). Mladi listovi sadrže 20-50 mg% vitamina C i malo karotina (7 mg%). Lukovice sadrže manje ovih aktivnih sastojaka osim alicilina.

Seme nećete naći u prodaji, tako da se pravi izvor nalazi u šumi. Evo kako će te ga pronaći: u proleće obilno raste uz potoke, ima elipsaste, duguljaste i šiljaste listove, tamno zelene boje sa sjajem, dok u zemlji ima uspravnu i tanku lukovicu. Zna biti dublje u zemlji, ali ako je zemlja rahla, možete ga lako iščupati u komadu, ali budite pažljivi.

Budite posebno pažljivi da ga ne zamenite s otrovnom đurđicom, pogotovo dok biljka ima pupoljke. Svaki grmić sremuša proverite kidajući komadić lista, ima intenzivan miris na beli luk i time ste sigurni da berete pravu biljku.

Kasnije iz listova počnu rasti pupoljci koji dosegnu visinu do 25 cm iz kojih cvatu sitni beli zvezdasti cvetići, a cela biljka naraste 20-40 cm. Dodaje se salatama, varivima, čak možete napraviti i kajganu, dodajte ga tamo gde inače dodajete beli luk, ne možete pogrešiti.

Kao našu posebnu preporuku probajte salatu od maslačka - radiča, zelene salate i 1/3 sremuša s maslinovim uljem. Imajte na umu da medveđi luk iz vas širi intenzivniji miris od belog luka. Ako imate priliku, posadite sremuš ili ga makar naberite u šumi i u proleće očistite organizam. Koristite ga uglavnom u svežem stanju jer sušen gubi svojstva i miris.



KRASULjICA - KRBULjICA

Biljka vrlo nježnog mirisa koja može narasti do 45cm visine. Stabljike su joj uspravne, a na njima rastu dugačke grančice sa listovima. Seje se i uzgaja na istovetan način kao i peršun.

Cvetovi su većinom bele boje, a cvetaju od juna do avgusta druge godine vegetacije. U kuhinji se najčešće koristi kao začin, a koriste se njeni i listovi i plodovi. Budući da oblik listova podseća na peršun, dosta često se koristi i kao ukras svežim salatama, supama ili mesu.

Lekovitost krasuljice se dosta često zanemaruje. Čaj od krasuljice je jako dobar tonik za masnu kožu, ali isto tako je vrlo dobar za ispiranje očiju od konjunktivitisa. Oblozi od listova pomažu smirivanju infekcija nakon uboda insekata, ili čak ukoliko želite očistiti ranice na koži.

Krasuljica (krbuljica) je jednogodišnja biljka koja potiče iz Rusije. Miris i ukus su topli, nalik na peršun i pomalo na anis. Često se upotrebljava u francuskoj kuhinji. Obavezan je sastojak mešavine začina fines herbes. Naseckani listovi obilato se dodaju salatama, supama, povrću, piletini, ribi i jelima s jajima. Stavlja se pri kraju kuvanja jer brzo gubi aromu. Krasuljicom se začinja namaz od maslaca i svežeg kravljeg sira. Koristi se i sušeno i usitnjeno lišće, ali začinska svojstva sušene krasuljice su slaba.



KOMORAČ - KOPAR - DIVLjA MIROĐIJA

Komorač je otporna samonikla divlja ili uzgojena dvogodišnja biljka s odebljalim korenom, iz kog u prvoj godini izrastu listovi, a u drugoj godini i do 2 metra visoka stabljika s listovima i cvetovima. Stabljika je okrugla, modro-zelene boje i u gornjem delu razgranata, a listovi su sastavljeni od mnoštva sitnih listića. Ova biljka potiče iz Sredozemlja i najviše joj odgovara topla, ali ne prevruća
klima.

Komorač je takođe lekovit, najviše pomaže u probavi, deci ublažava prolive. Bogat je kalijumom, vitaminom S, takođe sadrži 12 važnih elemenata u tragovima i 14 aminokiselina u idealnom odnosu. Zbog visokog sadržaja betakarotina koristi se preventivno kao delotvorno sredstvo protiv raka. Koren komorača ubraja se, pored korena celera, špargli i peršuna, među 4 najlekovitija korena za probavne tegobe.

Komorač je idealan za osobe s prekomernom težinom jer veže za sebe masti u crevima, tako se puno manje molekula triglicerida (molekula masti) može "ugnjezditi" u masnim naslagama na stomaku, bokovima, stražnjici i bedrima, odstranjuje mast na stomaku kod kog se stvara celulit.

Komarač se u kulinarstvu najviše upotrebljava prvenstveno kao začin (semenke, listovi), kao prilog, zatim u salatama, supama, a manje kao samostalno jelo. Takođe osušene semenke komorača melju se i mešaju sa brašnom za izradu raznih poslastica i peciva. Bez obzira što komorač ima jak i dominantan ukus i miris (npr. kao anis) izvrsno se uklapa među svo ostalo povrće (posebno salate od sveže šargarepe, narandži i jabuka, uz dodatak komorača i sušenog voća), izvrsno se slaže sa začinima kao što su limunov sok, biber, korijander, maslinovo ulje, muškatni oraščić i sirće.



S ovime završavamo našu malu storiju o začinskom bilju. Nadamo se da je bilo zanimljivo i da ste pročitali i ponešto što već niste znali.

Uzgajene začine možete mešati s nekim kupovnim mešavinama začina pa dodati npr. ruzmarin, majčinu dušicu (timijan), čubar, bosiljak ili estragon. Iz svog uzgoja možete napraviti svoj začin. Upustite se u avanturu sa začinskim, a i običnim povrtnim biljem i bićete oduševljeni.

Preuzeto sa : www.coolinarika.com
Link ka članku : Link - autor : Manuela Maznik