Humus je prerađeni organski deo zemljišta. On je od velikog značaja za plodnost tla, jer doprinosi stvaranju povoljne strukture, vezivanju vode i hraniva. Humus je izvor hrane i energije za zemljišne mikroorganizme, njegovom razgradnjom - mineralizacijom dobijaju se hraniva pristupačna biljkama, naročito azot kao i ugljen - dioksid koji služi za fotosintezu. Humus reguliše vodno-vazdušne osobine pa je koristan naročito u uslovima suše i suvišne vlage u tlu.


Ovaj dragoceni sastojak zemljišta obezbeđuje se upotrebom organskih đubriva, pre svega stajnjaka. Iako je sadržaj neophodnih hraniva, pre svega N, P i K u org. đubrivima zastupljen sa niskim koncentracijama, to se nadoknađuje upotrebom velikih količina ovog đubriva (srednja norma se kreće od 20-30 t/ha).


Opšti zaključak je da dovoljne količine humusa u zemljištu povoljno deluju na fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta odakle proizilazi meliorativna uloga organskih đubriva koja su glavni izvor humusa, a sam humus predstavlja ogledalo plodnosti zemljišta




Povećanje sadržaja humusa u zemljištu može se postići na sledeće načine:

1.Upotreba većih količina organskog đubriva pre svega stajnjaka ukoliko domaćinstva raspolažu potrebnim količinama;

2. Ukoliko gazdinstva nemaju neophodne količine stajnjaka preporučuje se upotreba komposta od otpadaka biljaka i životinja;

3. Preporuka zelenišnog đubrenja tj. setva biljaka koje brzo rastu i stvaraju veliku kolčinu organske materije grahorica, uljana repica, lupine, crvena detelina i zaoravanje u trenutku kada se postigne najveća zelena masa (u cvetanju).




Dipl.ing.Suzana Nešković