Geografsko poreklo tikava još uvek je sporno. Ipak, smatra se da su obična i muskatna poreklom iz Amerike, a da je postojbina bundeve bliski istok. Nesporno je, međutim, da su sve tri vrste prenete na druge kontinente posle otkrića Amerike. Tome u prilog govori podatak da je Kristofer Kolumbo u svoj dnevnik 3.decembra 1492.godine zabeležio trenutak kada je prvi put na Karibima ugledao nepoznatu biljku, koja je, u stvari, bila tikva. Znači, može se slobodno smatrati da je to datum njenog otkrića.


Iako nas od tog vremena deli više od pola milenijuma, interesovanje za biljke iz roda Cucurbita ne opada, već doživljava renesansu. Tako je u celom svetu, pa i kod nas, što potvrđuje i delatnost Đorđa Trlaića, vlasnika firme „Port“ u Subotici. Tokom proteklih desetak godina, pored proizvodnje semena cveća, bavio se sakupljanjem i uzgojem tikava. Danas njegova kolekcija broji preko 150 različitih sorti. O njima priča s velikim oduševljenjem i zanosom:


-Predmet moje pažnje, bolje reći opsesije i delom profesije su tikve koje pripadaju rodu Cucurbita. To su obična tikva (C.pepo),bundeva (C.maxima), muskatna tikva (C.moschata) i njihove mnogobrojne sorte.



Svaka je interesantna na svoj način. Različitog su i neobičnog oblika, posebnih boja i nijansi, s reljefnom korom... Veoma su dekorativne i cene se kao dopuna jesenjih i zimskih aranžmana. Ali, ne treba zapostaviti ni njihovu nutritivnu vrednost i hemijski sastav, koji blagotvorno deluje na ljudsko zdravlje. Zaista su retke biljke koje su toliko skromne kada je u pitanju uzgoj,a toliko zdrave i izdašne u uživanju koje nam pružaju.


Biljke koje su toliko skromne kada je u pitanju uzgoj, a toliko zdrave i izdašne u uživanju koje nam pružaju. Prema botaničkoj klasifikaciji, familija tikava veoma je bogata vrstama. Ima ih preko osam stotina. Jedna od njih, koja se od davnina uzgaja kod nas, poznata je kao sudovnjača (Lagenaria siceraria). Smatra se jednom od najstarijih gajenih biljaka, a njena višestruka upotreba i velika estetska vrednost čine je atraktivnom i u današnje vreme. Određene sorte koriste se kao podloga za kalemljenje lubenica. Sličnu "sudbinu" ima i smokvolisna tikva (C.ficifolia), koja se koristi u dekorativne svrhe, ali i kao podloga za uzgoj krastavaca.


- Za sladun (Citrulus colocynthoides) slobodno se može reći da je neopravdano zapostavljen – napominje Trlaić. – Od njega se pripremaju ukusna marmelada i slatko, a može da se koristi i kao izdašna stočna hrana tokom cele godine. Uslov je da bude pravilno uskladišten, na suvom mestu i temperaturi oko deset stepeni.


U poslednje vreme sve su popularniji aranžmani u kojima dominiraju zreli plodovi ukrasnih krastavaca Cucumis dipsaceum, C.zeyherii, C.hirsutum i drugi. Prostor oplemenjuju upadljivim i neobičnim izgledom, ali treba imati u vidu da nisu jestivi.






M.Dragin