Plodored se uspostavlja na osnovu zahteva vrsta prema obradi zemljišta, đubrenju stajnjakom i predusevu. Biološke specifičnosti povrća su osnov za izbor preduseva (predkulture). Neko povrće se uspešno gaji posle velikog broja vrsta (naročito grašak), a za neke je sužen izbor preduseva. Plodored je smena vrsta u prostoru i vremenu.


U bašti plodored omogućuje pravilno i racionalno đubrenje stajnjakom, smanjuje zakorovljenost, čuva plodnost zemljišta, sprečava pojavu istih bolesti i nagomilavanje štetočina. Nasuprot plodoredu, ako se jedna ista vrsta gaji duže godina na istom zemljištu (monokultura), dolazi do narušavanja strukture i plodnosti zemljišta, povećava se opasnost od korova, bolesti, štetočina i toksina koje luči koren. Povrće različito reaguje na gajenje u monokulturi. Tako je praziluk osetljiv na monokulturu, ali ima jak uticaj na naknadnu kulturu dok veoma slab uticaj imaju kupusnjače.


Plodored se uspostavlja na osnovu zahteva vrsta prema obradi zemljišta, đubrenju stajnjakom i predusevu. U odnosu prema đubrenju stajnjakom povrće delimo u tri grupe:


-I grupa vrste koje se obično đubre stajnjakom (vrežaste vrste, kupusnjače, paradajz, paprika, plavi patlidžan, celer, praziluk, beli luk);


-II grupa vrste sa manjim zahtevom za stajnjakom i često se gaje druge godine posle unošenja stajnjaka (korenaste vrste, crni luk, salata, spanać, rotkva, rotkvica);


-III grupa su vrste koje obogaćuju zemljište azotom (grašak, boranija-pasulj, bob).




U tropoljnom plodoredu prvo polje uvek zauzimaju vrste iz I grupe, drugo polje iz II, a treće polje vrste iz III grupe. Njihovom smenom dobija se trogodišnji ciklus gajenja povrća.




Biološke specifičnosti povrća su osnov za izbor preduseva (predkulture). Neko povrće se uspešno gaji posle velikog broja vrsta (naročito grašak), a za neke je sužen izbor preduseva.


Specifičnost povrtnjaka su intenzivni plodored i mešane vrste. Intenzivni plodored oslanja se na princip tropoljnog povrtarskog plodoreda. Kod njega se u toku jedne vegetacione sezone ili godine, na istom zemljištu uzastopno, a nekad i istovremeno, gaji više vrsta povrća. To znači da se odmah po skidanju jedne vrste seje ili sadi druga.


Intenzivni plodored je moguć zbog različite dužine vegetacije povrća, razlika u zahtevima za toplotom i otpornosti na niske temperature. U intenzivnom plodoredu razlikujemo:

-predkulturu (najčešće neka rana prolećna ili ozima vrsta kao što su salate, spanać, rotkvica, grašak, rani krompir, mladi luk);

-glavnu kulturu koja ima najdužu vegetaciju (paprika, kupus, crni luk) i

-naknadnu kulturu koja se gaji posle glavne kulture (salata, spanać, mladi luk).


Kao mešavina mogu se gajiti visoke i niske biljke, biljke duge i kratke vegetacije, biljke sličnih potreba prema toploti, vodi i svetlosti, biljke plitkog i dubokog korena, bujne i manje bujne vrste, a najbitnije je da su to vrste koje uspevaju jedna pored druge. Poznavanje svojstava biljaka da dobro ili loše uspevaju jedna pored druge značajno je ne samo u bašti već i na njivi. Tako, na primer, red paprike uz red paradajza uvek je slabijeg porasta od ostalog useva paprike. Negativan efekat se u bašti umanjuje razmakom između leja.



Slavica Kodžopeljić dipl.ing ratarstva