Đubrenje u organskoj proizvodnji mora se vršiti u skladu sa plodnošću zemljišta i vrstom proizvodnje. U njoj je dozvoljena upotreba đubriva organskog porekla i prirodnih mineralnih đubriva, radi održavanja i poboljšanja plodnosti zemljišta. Po pravilu, đubriva bi trebalo da potiču iz sopstvenog gazdinstva. Besplatno organsko đubrivo je svuda oko nas, samo je potrebno malo više obratiti pažnju na prirodu koja nas okružuje..Bog nam je dao sve, a na nama je da to iskoristimo, i to će nam se višestruko isplatiti.



Tečno đubrivo od kopriva

Naročito se preporučuje za lisnato povrće zbog azota, a sadrži i niz mineralnih materija.

Koprive treba potopiti kao za sredstvo za prskanje ( 1kg svežih listova koprive ili 300 g sušene u 10 litara vode ), ali sada ih treba ostaviti u vodi sve dok đubrivo ne prestane da peni ( 2-3 nedelje ). Za to vreme ga treba svakodnevno promešati drvenim štapom. Posle nekoliko dana đubrivo od kopriva dobija veoma neprijatan i prodoran zadah i zato ga treba praviti van kuće, a posudu delimično pokriti.

Kada pena prestane da izbija, đubrivo treba procediti i razrediti desetostrukom količinom vode, a zatim time zalivati okolinu biljaka.

Leti, u vreme intenzivnog rasta i razvoja, povrće može ovim đubrivom od kopriva da se zaliva jednom nedeljno.

Nasečenim koprivama, ako ih samo ima dovoljno, treba u bio-bašti pokrivati i tlo između redova povrća, što veoma povoljno deluje na pojačani rad korisnih organizama i na mineralnu vrednost zemlje.

Treba, međutim, obratiti pažnju da koprive nemaju seme, inače bi se tečnim đubrivom ili svežim biljkama između povrća zasejale mlade koprive.



Tečno organsko đubrivo od gaveza

Gavez je višogodišnja biljka koja raste u svetlim šumama, na vlažnim livadama i uz obale potoka i reka. Mladi listovi su upotrebljivi za jelo dok su nežni i ukusni. Koren gaveza je krupan, busenasto, tamnosmeđ i izuzetno je ukusan.

Za baštovane, gavez je korisna biljka. Sadrži gvožđe, kalijum, kalcijum, fosfor i mangan pa i V-vitamin. Od njega se pravi odlično tečno organsko đubrivo koje svojim mineralnim sastojcima obogaćuje zemljište. Takođe se isečeni listovi gaveza mogu stavljati između slojeva komposta. Postupak je sličan pravljenju tečnog đubriva od koprive. Po prestanku vrenja, razredi se u odnosu 1:10 i izmeša.

Koristi se u toku leta za đubrenje povrća, jednom nedeljno. Može se napraviti kombinacija đubriva od koprive i gaveza koji se pomešaju u odnosu 1:1 i razrede sa desetostruko količinom vode.




Čaj od cveta odoljena
(Valeriana officinalis L.)

Deluje kao odlično đubrivo za povrće sa plodovima, jagode i cvetne biljke. Istovremeno je veoma efikasno sredstvo protiv štetnih insekata i biljnih plesni jer jača biljke. Odoljen sa stabljikama i listovima odličan je dodatak kompostu. Koristi se i za pravljenje aktivatora za kompost.




Pepeo kao đubrivo

Mnogi voćari su u dilemi da li pepeo drveta utiče na prinos koštičavog voća. Stručnjaci tvrde da, u izvesnom smislu ima uticaja na kvalitet voća, na bolju obojenost plodova i na njihovu slast.

Pepeo je proizvod sagorevanja organske materije. Prema tome, on je neorgansko đubrivo nastalo sagorevanjem organske mase. U njemu se nalaze soli raznih minerala, a najviše soli kreča i kalijuma. Kalcijum pomaže da pravilno rastu i obrazuju se koštice, a kalijum pomaže da se lakše obavlja prenos organskih materija prema plodovima i drugim organima koji rastu.

Pepeo ima izuzetan značaj za smanjenje kiselosti zemljišta, kao i za popravljanje njegovih fizičkih osobina - strukture agregatnih čestica, čime se postiže rastresitost tla. On povećava propustljivost vode, pa se tako izbegava prevlaživanje, a povećava i količina vazduha u tlu, poboljšavanjem poroznosti i aeracije zemljišta .




I komina kao đubrivo

Sve više poljoprivrednika u Srbiji podiže vinograde. Cilj je, naravno, da se dođe do kvalitetnog vina ili grožđa za trpezu. Međutim, malo je novopečenih vinogradara koji sporedne proizvode i otpatke vinogradarske proizvodnje koriste za đubrenje svojih obradivih površina.

Pokožice sa mekanim delom čine oko 30 odsto komine grožđa i predstavljaju odlično organsko đubrivo, i pored toga što je siromašno u glavnim hraniljivim elementima: azota 2,3 odsto, fosfora 0,1 odsto, kalijuma 1,37 odsto.

Iscrpljena komina, od koje bi bilo poželjno odvojiti semenke, koristi se za unošenje u zemlju organske materije, pretežno radi popravljanja strukture zemljišta. Znatno je bolje da se ovakvoj komini dodaju mineralni elementi: azot, fosfor i kalijum, pa da se tako dobije vredno organsko mineralno đubrivo.

Kompost od komine najbolje se priprema njenim mešanjem sa iskorišćenim talozima kvasca, čime se obogađuje mineralnim sastojcima, a uz to se dobro zbrinjava glavni zagađivač okoline.



“Čaj od stajnjaka”

“Čaj od stajnjaka” se pravi od tri kilograma stajnjaka na 25 litara vode. Može se dodati živinsko đubrivo i koštano brašno. Potopljena smesa meša se nekoliko dana, a zatim filtrira i to je “čaj”. Čaj se zatim primenjuje kao folijarno đubrivo ili se biljke zalivaju bilo ručno ili kroz sistem za navodnjavanje.




Tečno organsko đubrivo od listova kupusa

U 10 litara vode stavi se tri kilograma svežih listova kupusa. Sud se poklopi i ostavi 2-3 nedelje na temperaturi od oko 20 stepeni. Zatim se tečnost procedi i upotrebljava za zalivanje mladih biljaka pomešano sa tečnim đubrivom od koprive.

U sedam litara vode sipa se 1,5 litara đubriva od kupusa i 1,5 litara litara đubriva od koprive, sve se promeša i pristupa zalivanju. Ovo đubrivo jača otpornost biljaka prema bolestima.




Tečno organsko đubrivo od lekovitog bilja

Lekovito bilje treba sakupljati i seći u jesen, a koristiti uz dodatak koprive i ljuski od crvenog luka. Svo bilje staviti u veliki sud i naliti vodom. Ostaviti smesu do pred kraj zime i tada nerazređenim đubrivom zalivati one leje gde će se saditi povrće čije plodove koristimo u ishrani (paradajz, tikvice, grašak, boraniju, pasulj, krastavce, jagode, voće...).