Beli luk je jedna od najzastupljenijih lukovičastih vrsta na trpezama, širom sveta. Zbog svog jakog ukusa i za neke odbojnog mirisa, kod nas je u ilegali. To znači da se konzumira samo u "veoma slobodnim" prilikama, kada naiđe prehlada, kada je povišen holesterol, kada nemamo planiranu posetu i kada nam ukućani dozvole.

Šalu na stranu, Beli luk je veoma značajna povrtarska kultura. Prvenstveno zbog svoga velikog značaja kao povrtarska kultura, a zatim kao začinsko eterična biljka.Nakon toga dolazi onaj ekonomski efekat, kada se pogleda njegova cena na pijaci, onda shvatamo da sve više prelazi u eksluzivnu kulturu. Njegovo gajenje nije komplikovano, ali se sve manje gaji na njivama, što potvrđuje velika količina belog luka iz uvoza.



Može se uzgajati u jesenjem i prolećnom roku, a prinosi se kreću, zavisno od roka sadnje 2-12 t/ha. Beli luk se može proizvoditi kao Jesenjak, kada daje veći prinos i do 13t/ha, i Proletnjak od 2 do 4 t/ha.


Sam naziv govori kad se vrši sadnja lukovica. Pre svega, treba pripremiti zemljište za sadnju na kvalitetan način, kako bi mogli uopšte da planiramo bilo kakav prinos. Jako je važno da priprema zemljišta bude blagovremena, sa dovoljno unetih hraniva. Beli luk najbolje uspeva na strukturnim, plodnim, dubokim i ocediti zemljištima. Zato i obrada zemljišta treba da se odradi na dubinu do 30 cm, a priprema pred setvu na 15 do 25 cm, kako bi se stvorio dovoljno rastresit sadni sloj zemljišta. Mineralna hraniva treba uneti sa obradom zemljišta pred saadnju. Azot se unosi u količini od 100 - 200kg, fosfor 50-80, kalijum 100 - 200 kg/ha aktivne materije.


Pošto je beli luk potrošač sumpora, poželjno je u zemljište uneti Kalijum Sulfat, kao formulaciju za Kalijum.


Nije neophodno unositi velike količine stajnaka za luk. Ako se to koristi, onda je to bolje uraditi pred predusev, jer veće prisustvo stajnjaka može dovesti do negativnih posledica na luk. Jedan od veoma bitnih elemanata u priozvodnji belog luka, je obezbeđenje dovoljne količine kvalitetnog sadnog materijala.


Za hektar, je potrebno od 800 do 1200 kg kvalitetnih čenova, koji se direktno na njivi pripremaju za sadnju. Poželjno je prilikom sadnje, voditi računa o krupnoći čena, kako bi čenje iste krupnoće sadili u iste redove. To najviše iz razloga ujednačenog kvaliteta i veličina lukovica. Sadnja se obavlja ručno, kako bi čenje bili pravilno položeno u brazdice. Motikom se otvara brazda u koju se sade po dva reda na rastojanju od 20cm, a sadi se u trake, uzmeđu kojih se ostavlja rastojanje od pola metra za nesmetano kretanje i dalju negu luka. Znači tri trake sa po dva reda pa pola metra razmaka i opet isto.


Za proletnju sadnju, preba koristiti zemljišne pesticide pre setve, kako bi se smanjio napad korova i štetočina.


Jesenjak se sadi u oktobru, da do zime ima iznikla 3-4 lista . Otporan je na mraz i ako je dobro ukorenjen, izdrži i -25 °C. Stiže rano u proleće i može se koristiti kao mladi luk.


U jilu i avgustu se vadi iz zemlje, kada stablo i lišće počnu da se suše. Nakon vađenja se plete u vence i čuva na suvom i promajnom mestu. Pošto brzo gubi vlagu nije dobar za kasnu potrošnju preko zime i proleća.


Proletnjak se sadi čim se može nesmetano ući u njivu. Najbolje je da to bude u martu mesecu, kako bi izbegli da iz kasnije sadnje dobijemo "jedince". Obrazuje sitniju i žilaviju galvicu. Bolje se čuva od jesenjaka.


Od bolesti, najznačajnija je plamanjača koju izazaiva gljiva Peronospora schleideni, zatim rđa ( Puccinia porri ) i Botrytis allii , koja izaziva trulež i nekrozu stabla i glavice . Najveće štete luku nanosi Muva Belog Luka Suillia lurida Meig . Ako se sve bolesti i štetočine otkriju na vreme, a preuzmu se sve preventivne i kurativne mere, naša prizvodnja će proteći bez problema.


Kada se uzme cena kg belog luka koja je na pijaci do 400 dinara, a sa pravilnom agrotehnikom možemo imati prinos i do 15 t/ha, nije jasno iz kog razloga je gajenje belog luka kod nas toliko zapostavljeno.



Dušan Despotović