Za svakog baštovana preporučljivo je da stalno prati vremensku prognozu i radove u vrtu prilagodi vremenskim prilikama. Na taj način, praćenjem prognoze i odabirom vrsta radova u skladu s tim, možete uštedeti puno vremena i puno nepotrebnog posla.



1. Presađujte biljke pre kiše

Najbolje vreme za sadnju i presađivanje je dan pre ili uoči kiše. Naravno, ovo pravilo važi ako znate da će uskoro pasti kiša, a vi imate u planu saditi nešto u vrtu. Razlog sadnji pre kiše je taj da će se biljke lakše primiti ako ih sadite u takvim uslovima nego za lepog vremena. Dok sija sunce biljke se duže muče prilikom prilagođavanja na nove uslove. Takođe, ako sadite biljke pre kiše, najčešće je dovoljno zaliti ih tek jednom, nakon sadnje, i onda kiša sve dovoljno zalije, pa nema potrebe za nekoliko dana zalivanja koje ćete morati obavezno uraditi ako sadite za sunčanog vremena i želite da vam se biljke prime.



2. Borba s korovom pre i posle kiše

Za borbu s korovom jako je bitno pratiti vremenski prognozu i nikako nemojte okopavati dan-dva pre kiša, jer će vam se većina toga što ste okopali primiti ponovo i efekat će biti kao da ste presađivali korov po bašti. Dakle pre kiše bolje iskoristite vreme za presađivanja.

Vreme nakon kiše idealno je za čupanje korova s dugim korenjem. Ove vrste korova, poput maslačka i osjaka (lat. Cirisum arvense, Cirisum vulgare), teško je u sušnim uslovima iščupati.

U sušnim uslovima uglavnom će vam se odlomiti gornji deo biljke ili korena. Da bi u sušnim uslovima iščupali ove biljke morate ili dobro okopati sve okolo, ili vilama jako prorahliti tlo, ali i u tim slučajevima postoji jako velika mogućnost da vam se koren odlomi. Idealan trenutak za čupanje je tik nakon kiše, i još par sati posle, dok je sva zemlja dobro natopljena. Tada ćete bez problema iščupati ceo koren biljke.




Inače, iako ovo biljke smatramo korovima, obe su i lekovite i jestive, kao i mnogi drugi korovi u bašti . Takođe, zbog toga što je prepun minerala, maslačak ne odnosite iz bašte (a ni ostali korov), nego malčirajte sa njima, rasporedite ih po gredicama, ili po stazama za šetnju. Tako će one zaštititi tlo i sprečiti rast drugog korova, te svojim raspadanjem obogatiti okolno tlo.


Ostali korov koji ima busenasto plitko korenje nećete moći čupati nakon kiše, ako imate ilovastu zemlju i nekoliko dana. Radi vlage u zemljištu sva zemlja ostaje na korenju, pa je čupanje korova prava muka jer je nemoguće otresti zemlju sa korenja, i takav se počupani korov često primi natrag. Stoga, tada radije pričekajte par dana i bićete puno efikasniji kada se zemlja malo prosuši. Ako je tlo jako vlažno, pametnije ga je iskoristiti za sadnju i rasađivanje po vrtu.


Sav korov koji počupate u bašti možete ili kompostirati, ili ga iskoristit kao malč na gredicama, kako je već spomenuto. Dakle rasporedite ga po gredicama i stazama i tako uštedite vreme odnošenja korova iz vrta, kompostiranja i ponovnog donošenja u vrt.



Šta za vreme suše?


Za vreme većih vrućina i suša, ako korov nije previše veliki u vrtu i ne smeta rastu biljaka, radije ga ne dirajte. U sušnim uslovima korov neće nešto posebno rasti, a puno znači vašim biljkama ako raste oko njih - tada zadržava vlagu i štiti biljke od prejakog sunčevog zračenja. Probajte i sami napraviti eksperiment - očistite jednu gredicu potpuno od korova i jednu ostavite sa malo korova, pa posmatrajte kako će izgledati biljke na jakim vrućinama .


Ako ipak morate čupati korov i za vreme letnjih žega, a tlo je pretvrdo da bi se mogao čupati korov, zalijte pre gredicu kantom vode, sačekajte desetak minuta, i možete krenuti na posao. Voda će omekšati tvrdu zemlju i moći čete lakše počupati korov.


Teško je odrediti pravi trenutak kad je potrebno maknuti korov iz vrta i kad ga ostaviti: u početnoj fazi rasta biljke definitivno je pametno maknuti korov da ne smeta pri rastu vaših biljaka, pa ga iskoristite i malčirajte njime. Naravno, i tu postoji opasnost ako ostavite korov po gredicama i padne obilna kiša - on natrag živne, čak i ako se suši i par dana. Stoga, odnositi korov iz vrta ili ne, dobro je pitanje. Ako imate dosta malča onda ga složite ili samo po stazama ili maknite, ali ako nemate u svakom slučaju isplati se ostaviti ga u vrtu, uprkos riziku da se opet primi nazad .