Posmatranje je najvažnija preventivna mera u sprečavanju širenja bolesti ili štetočina. Svakoga dana treba dobro pogledati povrće i svaki list koji je promenio boju ili se suši, treba ukloniti.
Napasnika ima mnogo, ali je najvažnije sprovoditi preventivne mere koje će sprečiti razvoj bolesti ili smanjiti broj štetnih insekata.



U povrtnjaku se mogu pronaći sledeće bolesti i štetočine:

- Crne vaši su mali, crni insekti koji napadaju stabljike i listove pasulja i boranije.

- Buhač je sitna bubica koja buši tek iznikle biljke kupusnjača, rotkvica i rotkvi.

- Graškov savijač napada mahunasto povrće polažući jaja na mlade mahune usled čega dolazi do crvljivosti zrna.

- Grčice su larve gundelja, a telo im je savijeno, zgrčeno, debelo i bledožuto. Glava je razvijena i smeđe obojena.

- Krompirova zlatica je prava povrtarska pošast jer može da uništi čitav rod krompira, a napada i paradajz.

- Leptir kupusar je mali, beli leptir. Polaže jaja na listove kupusnjača.

- Lisne vaši su česti napasnici na povrću, a takođe i na voću i ružama.

- Lukova muva je česta štetočina i njene larve ulaze u biljke presecajući provodne sudove.



- Minirajuća muva je poslednjih godina zapažena u velikom broju na luku i praziluku i napadnute biljke zaostaju u rastu.

- Mrkvina muva napada šargarepu u godinama sa vlažnim i umereno toplim prolećem. U korenu se razvijaju male bele larve.

- Muva belog luka oštećuje mlade biljke iz jesenje setve. Može napasti i mlade biljke crnog luka.

- Nematode su valjkasti crvi mikroskopskih dimenzija.

- Plamenjača je gljivično oboljenje koje napada povrće iz porodice kupusnjača, salatu, luk, spanać, krastavce, dinje, lubenice i tikvice.

- Pepelnica graška se pojavljuje kao bela brašnasta navlaka na listu i stablu graška.

- Plesan najčešće napada osetljive plodove povrća i voća.

- Puževi su danas česti stanovnici naših bašti.

- Rovac je krupan, braon boje, a larve podsećaju na odrasle jedinke. Eventualne štete u bašti rovac nanosi na mladim biljkama.

- Siva i bela trulež napadaju biljke koje se previše zalivaju ili navodnjavaju.

- Sovice su leptiri, a štetne su gusenice ovog leptira koje nagrizaju biljke u delu korenovog vrata i izazivaju njihovo propadanje.

- Žičnjaci (larve skočibube) imaju izduženo, valjkasto telo, jako hitinizirano i čvrsto poput žice. Boja varira od žute do crvenkaste. Odrasli insekti su korisni, dok štete u baštama prave larve.

- Žižak je mali, crni insekt koji se može naći na grašku, pasulju, bobu ili boraniji pred kraj rasta.




Bez obzira na veliki broj štetočina i bolesti koje postoje, u organskoj bašti je često dovoljno primenjivati preventivne mere zaštite i sprečiti nailazak štetočina i pojavu bolesti. Već samim izborom parcele na kojoj se podiže povrtnjak utičemo na osunčanost, provetrenost i ocednost samog zemljišta, a time i na rast i plodonošenje biljaka.

Adekvatna obrada zemljišta, koja za cilj ima provetrenost i rastresitost zemljišta, utiče na optimalne uslove neophodne korenovom sistemu kako bi usvajao hranljive materije, a time i na otpornost i rast same biljke.

Đubrenje organskim đubrivima, naročito kompostom, doprinosi zdravlju biljaka i omogućava optimalne uslove za rast.

Izborom otpornih ili autohtonih sorti doprinosimo smanjenju broja obolelih biljaka.

Primenom plodoreda doprinosimo ravnomernom iscrpljivanju zemljišta, biljke imaju na raspolaganju više hraniva, bolje se razvijaju i imaju veće prinose.

Mešovita setva i sadnja za cilj ima međusoban rast i zaštitu biljaka sa ciljem smanjenja broja štetočina i bolesti, ali združivanje useva utiče i na povećanje prinosa.

Vreme setve i sadnje od velikog je značaja kao preventivna mera jer se ranom ili kasnijom setvom mogu izbeći periodi naleta štetnih insekata i nanošenje štete u bašti



Adekvatan sklop biljaka, tj. razmak između 2 biljke u redu i između redova na leji doprinosi ostavljanju dovoljno prostora za rast biljaka. Biljke iz gustog sklopa se ne razvijaju ravnomerno, često kasne sa cvetanjem i zametanjem plodova, mogu da ne formiraju glavicu, izrastaju u visinu u potrazi za svetlom...


Sem agrotehničkih, od velikog značaju, za sprečavanje bolesti povrća i voća, su i higijenske mere zaštite.

Zemljište mora biti nezagađeno štetočinama i bolestima, a ukoliko to nije slučaj, mora se pristupiti njenoj dezinfekciji biološkim tečnim sredstvima..

Sadni materija mora biti zdrav, a po presađivanju biljaka voditi računa o njima, svakodnevno ih pregledati i odsecati i uništavati svaki osušeni ili bolesni list.

Voditi računa o higijeni vode za zalivanje i o čistoći oruđa i alata. Dezinfekciju alata sprovoditi posle svakog njihovog korišćenja u bašti potapanjem alata u ključalu vodu ili rastvor hipermangana.



Snežana Ognjenović

Tekst preuzet sa http://www.zdravahrana.com/>