Biofertilizacija predstavlja unošenje živih mikroorganizama u zemljište sa ciljem poboljšanja snabdevanja biljaka neophodnim nutritijentima

OstvarivanjJe maksimalne produktivnosti i profita u savremenoj konvencionalnoj poljoprivredi podrazumeva intenzivnu obradu zemljišta, navodnjavanje adekvatnu primenu đubriva, hemijsku kontrolu štetočina, korova i bolesti kao i maksimalnog iskorišćavanja genetskog potencijala gajenih biljaka.Ali, sve to prouzrokuje mnogobrojne negativne posledice na agroekosistem i kvalitet životne sredine . Brz razvoj biotehnologije, zasnovan na ekološkim principima, utiče da tradicionalni sistemi zemljoradnje dožive brojne promene.

Smatra se da će razvoj poljoprivrede u ovom veku biti zasnovan na konceptima koje predviđaju značajne primene u tehnologiji gajenja useva i oplemenjivanju biljaka koji bi doprineli boljem uspostavljanju ekološke ravnoteže i stabilnosti prirodnih resursa u agroekosistemu.Takav način gajenja biljaka mora biti zasnovan na ekonomsko efektivnoj osnovi .



U taj koncept se u potpunosti uklapa biofertilizacija.Ona predstavlja unošenje živih mikroorganizama u zemljište sa ciljem poboljšanja snabdevanja biljaka neophodnim nutritijentima.Na ovaj način može se poboljšati snabdevanje biljaka azotom, fosforom, kalijumom, gvožđem, sumporom, ali i stimulisati rast korena. Unošenjem ovih bakterija u rizosferi biljaka ubrzavaju se procesi transformacije organske materije i biljka se snabdeva potrebnim nutritijentima.

Kao komponente mikroloških đubriva najčešće su Azotobacter ,Azospirillum,Bacillus,Pseudo monas i druge. Imajući u vidu značaj azota u ishrani biljaka, jasno je da se posebno mesto pridaje bakterijama koje snabdevaju biljke azotom. To su bakterije iz grupe azotofiksatora koje elementarni, atmosferski azot prevode u oblike pristupačne biljkama. Ove bakterije se nalaze u neposrednoj blizini korena i azot predaju neposredno biljkama.

Pored azota rast biljaka direktno zavisi od fosfora, a on je najčešće prisutan u zemljištu u formama koje su nepristupačne biljkama.Bakterije iz roda Bacillus i Azotobacter mogu sintetisati organske kiseline i fosfataze koje će nepristupačan fosfor prevesti u biljkama pristupačnu formu.Kalijum koji je u zemljištu '' zarobljen'' u obliku alumosilikata, zahvaljujući aktivnosti bakterijama iz roda Bacillus, postaje pristupačan biljkama.Neke bakterije zahvaljujući prisustvu siderofora doprinose snabdevanje biljaka gvožđem.Takođe je poznato da bakterije iz roda Pseudomonas mogu transformisati organske forme sumpora u neorganski i na taj način ga učiniti pristupačnim za biljke.



Sve ovo ukazuje da se primenom mikrobioloških đubriva koja u sebi sadrže mešane populacije mikroorganizama može poboljšati snabdevanje biljaka neophodnim nutritijentima uz istovremeno očuvanje životne sredine i proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane.Pored toga ove bakterije imaju sposobnost sinteze biljnih hormona tipa giberalina, auksina, čime se dodatno stimuliše biljni rast i utiče na otpornost biljaka.Unošenjem mikrobioloških đubriva u zemljište utiče se na tok i usmeravanje mikrobioloških procesa u zemljištu što će uticati na rast, razviće biljaka ali i na zemljište. Neki od mikroorganizama koji su uneti u zemljište odlikuju se mogućnosti sinteze sluzavih materija koje igraju značajnu ulogu u slepljivanje mikroagregata što doprinosi formiranju fine strukture zemljišta.Nakon izumiranja mikroorganizama unetih u zemljište povećava se ukupna biomasa, a efekti će se odraziti u sledećoj vegetaciji. Povećanjem organske biomase dovešće do povećanja plodnosti zemljišta i stvaranja biljkama neophodnih mineralnih nutritijenata.

Sve ovo upućuje da primena mikrobioloških đubriva ima svoje mesto u savremenoj konvencionalnoj ali i organskoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Prof.dr.Vera Raičević
Poljoprivredni fakultet u Zemunu